Живот у средњој Азији у СССР-у: Градили комунизам и чували национални колорит

С.Розиjев/ТАСС
Совјетски Савез је имао 15 република и сваку је одликовао снажан национални колорит, а све заједно градиле су комунизам. Ако се питате како је то изгледало у пракси, најбоље би било послужити се примером пет азијских република, Казашке, Киргиске, Узбечке, Туркменске и Таџикистанске.

Деца

Један од главних задатака у СССР-у био је искорењивање неписмености, па су тако у целој земљи биле отваране нове школе, између осталог и за одрасле. Учио се како руски, тако и национални језици. Деца су васпитавана да воле партију и Лењина од малих ногу. Многи пионири у средњој Азији посећивали су и главне градове својих република и Москву.  

У школи, Узбечка ССР, 1930-е.

Пионири из Казахстана у Москви, 1935. 

Пионири, Узбечка ССР, 1930-е

Уочи 1. септембра, Таџичка ССР, 1972. 

Ученици пионири из Киргизије, 1975 - 1976.

 Омладина из Туркменије, 1977.

Дан пионира у Таџикистану, 19. маја 1972.

Колхозници

Колективизација, односно обједињавање индивидуалних сеоских домаћинстава у заједничка, није заобишла ни азијске републике. Из целе земље у Казахстан, Киргизију, Узбекистан, Туркменију и Таџикистан сливале су се реке људи. Они су претварали ледине у обрадиво земљиште и развијали пољопривреду.

Први трактор у Узбекистану, 1929. 

Узбекистан. Берба памука, 1970-е.

У сали Дома културе совхоза „Краснодонски“ помоћник возача комбајна Фјодор Фролов испред седмогодишњег плана развоја пољопривреде, Казахстан, 1959.

Млекарице у Киргизији, 1970-е.

Складиште житарица са обележјем СССР-а, 1959, Казачка ССР, Кустанај.

 Студенти на ледини, Казачка ССР, 1952.

Радници

Пуном паром одвијала се и индустријализација средње Азије. Градиле су се пруге, фабрике, хидроцентрале и копали канали. Радници, локални рекордери, „стахановци“, стално су подстицани из Москве. Добијали су награде, а о њиховим успесима писано је у новинама и часописима.

Казаси на изградњи ТУРКСИБ-а, једног од главних пројеката прве петолетке. Железничка пруга је повезала Сибир са Казахстаном и Киргизијом, 1930.

На градилишту Токтогулске хидроцентрале, Киргиска ССР, 1975-1976.

Грађевински радови на Великом ферганском каналу „Стаљин“. Канал дуг 350 километара омогућио је наводњавање више од 500 хиљада хектара земље у Узбекистану, Киргизији и Таџикистану, 1939.

Колхозници у Ташкентској области на градилишту фабрике машина у Чирчику, гиганта који је производио буквално све, од авионских бомби до трактора, 1930-те.

 Стахановка из Таџикистана Гемулин Гелеџијева, 1936.

Код макете воза, Узбечкая ССР, 1930 - 1949. 

Стахановка (радница рекордерка) у припремном одељењу фабрике за производњу памучне пређе у Алма Ати Марија Насиљбајева, штићеница дома за незбринуту децу. Заједно са другарицама на послу пребацивала је план дупло. Из архиве часописа „Огонёк“, 1950.

Национални колорит

Московске власти подржавале су развој локалне индустрије и високо вредновале производњу „егзотичних“ прехрамбених производа. Захваљујући савезним републикама, становници централног дела СССР могли су да купују тепихе које су толико волели да каче на зид, али и да пробају укусно воће. Истовремено житељи средње Азије користили су изуме престоничких инжењера и слушали радио чак и у степи.

Најбољи виноградар Узбечке републике, носилац ордена Ризамат Мусамухамедов, однеговао је специјалну врсту грожђа у Узбекистану „Рундвајс“, 1939.

Продавац диња, Узбечка ССР, 1930-е.

Пријем код посланика у Узбечкој ССР, 1950-е.

Испијање чаја, Узбечка ССР, 1930-е.

Ловац с орлом, Казахстан, 1963. 

Чобанин и радио. На ледини у Казахстану, 1952. 

Ледина. Породица чобана испред јурте, 1952.

Камиле у казахстанској степи, август 1952. 

Граничар у Туркменској ССР, 1930-е.

Дуборез, Таџичка ССР,  1950-е. 

Архитектура

Без обзира на то што за већину совјетских грађана одлазак у иностранство није био изводљив, многи су могли да путују по савезним републикама. Тако су Московљани у оквиру специјалних тура били у прилици да посете Алма Ату или Ташкент. У многим средњеазијским градовима сачуване су историјске грађевине, док су нове подизане у стилу совјетског модернизма или конструктивизма.

Путовање по главним градовима Совјетских Социјалистичких република средње Азије. Група туриста испред зграде Лењиновог музеја, Ташкент, 1972.

 Хотел „Узбекистан“ у Ташкенту, 1974 - 1976.

Хотел на тргу у Алма Ати, Казачка ССР, 1978.

Железничка станица у Ашхабаду, 1940-е

Биоскоп „Ашхабад“ у Ашхабаду, 1940-е.

Пропаганда

Многи средњеазијски топоними промењени су у совјетске. Тако је казачки град Акмолинск (данашњи Нур Султан) у совјетско доба постао Цељиноград. А главни град Таџикистана Душанбе звао се Стаљинабад. У сваком великом граду био је подигнут споменик Лењину. Бројне зграде красили су пропагандни мозаици у совјетском стилу. Улице су носиле имена Револуција, Горки, Мир, као и у многим другим градовима СССР-а. 

„Знам, овде ће нићи град“, Таџичка ССР, град Нурек, 1960-е

 Стамбени блок у Узбекистану, крај 1960-их - почетак 1970-их година

Парк Револуције, Ташкент, 1930.

„Горки – родоначалник социјалистичког реализма“, 1930 – 1949. 

„Поздрав драгом Стаљину“, Узбечка ССР, 1930 - 1949

Споменик Владимиру Лењину, Узбечка ССР, град Андижан, 1930-е

 Прослава 350. годишњице града Уралска, Казачка ССР, 4 – 5. септембра 1964.

Споменик Владимиру Лењину у Ашхабаду, Туркменска ССР, 1930-е

Живот

Совјетска Азија била је претежно муслиманска. Као у доба СССР-а овде је спровођена политика гушења религије и пропагирања атеизма. Џамије су затваране или рушене. Ипак религија није систематски уништена, постојале су званичне муслиманске структуре које су биле потпуно под контролом државе. Молитве нису биле забрањиване, а радници су, рецимо, били званично ослобођени Рамазана. Сакупљање средстава за сиромашне било је изричито забрањено, у совјетској држави наводно за то није било потребе.

Посета Леонида Брежњева Узбекистану, 1970-е 

 На тераси ресторана на језеру Исик, Казачка ССР, 1961.

Хидроцентрала Нурек у Таџикистану. Врео дан, 1977.

Совјетски алпинисти и планинари чврсто решени да освоје врхове планинског венца Памир. Таџичка ССР, 3 – 24. сепетембра 1986.

У Казачкој републици било је много места намењених за прогнане. Овде су насељавани Немци из Поволожја и депортовани кримски Татари. У Казахстану је било и неколико логора ГУЛАГ-а, а најпознатији је такозвани АЖИР - Акмолински логор за супруге издајника домовине, у који су слате жене само зато што су њихови мужеви осуђени као „непријатељи народа“.

Зона логора у Казахстану, 1970-е

Зона логора у Казахстану, 1970-е

У казахстанским степама никао је први совјетски космодром који Русија данас изнајмљује. Управо одавде полетели су и Јуриј Гагарин и Валентина Терешкова и Алексеј Леонов.

Гагарин пред полетањем на космодрому Бајконур

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“