Један од главних задатака у СССР-у био је искорењивање неписмености, па су тако у целој земљи биле отваране нове школе, између осталог и за одрасле. Учио се како руски, тако и национални језици. Деца су васпитавана да воле партију и Лењина од малих ногу. Многи пионири у средњој Азији посећивали су и главне градове својих република и Москву.
У школи, Узбечка ССР, 1930-е.
Пионири из Казахстана у Москви, 1935.
Пионири, Узбечка ССР, 1930-е
Уочи 1. септембра, Таџичка ССР, 1972.
Ученици пионири из Киргизије, 1975 - 1976.
Омладина из Туркменије, 1977.
Дан пионира у Таџикистану, 19. маја 1972.
Колективизација, односно обједињавање индивидуалних сеоских домаћинстава у заједничка, није заобишла ни азијске републике. Из целе земље у Казахстан, Киргизију, Узбекистан, Туркменију и Таџикистан сливале су се реке људи. Они су претварали ледине у обрадиво земљиште и развијали пољопривреду.
Први трактор у Узбекистану, 1929.
Узбекистан. Берба памука, 1970-е.
У сали Дома културе совхоза „Краснодонски“ помоћник возача комбајна Фјодор Фролов испред седмогодишњег плана развоја пољопривреде, Казахстан, 1959.
Млекарице у Киргизији, 1970-е.
Складиште житарица са обележјем СССР-а, 1959, Казачка ССР, Кустанај.
Студенти на ледини, Казачка ССР, 1952.
Пуном паром одвијала се и индустријализација средње Азије. Градиле су се пруге, фабрике, хидроцентрале и копали канали. Радници, локални рекордери, „стахановци“, стално су подстицани из Москве. Добијали су награде, а о њиховим успесима писано је у новинама и часописима.
Казаси на изградњи ТУРКСИБ-а, једног од главних пројеката прве петолетке. Железничка пруга је повезала Сибир са Казахстаном и Киргизијом, 1930.
На градилишту Токтогулске хидроцентрале, Киргиска ССР, 1975-1976.
Грађевински радови на Великом ферганском каналу „Стаљин“. Канал дуг 350 километара омогућио је наводњавање више од 500 хиљада хектара земље у Узбекистану, Киргизији и Таџикистану, 1939.
Колхозници у Ташкентској области на градилишту фабрике машина у Чирчику, гиганта који је производио буквално све, од авионских бомби до трактора, 1930-те.
Стахановка из Таџикистана Гемулин Гелеџијева, 1936.
Код макете воза, Узбечкая ССР, 1930 - 1949.
Стахановка (радница рекордерка) у припремном одељењу фабрике за производњу памучне пређе у Алма Ати Марија Насиљбајева, штићеница дома за незбринуту децу. Заједно са другарицама на послу пребацивала је план дупло. Из архиве часописа „Огонёк“, 1950.
Московске власти подржавале су развој локалне индустрије и високо вредновале производњу „егзотичних“ прехрамбених производа. Захваљујући савезним републикама, становници централног дела СССР могли су да купују тепихе које су толико волели да каче на зид, али и да пробају укусно воће. Истовремено житељи средње Азије користили су изуме престоничких инжењера и слушали радио чак и у степи.
Најбољи виноградар Узбечке републике, носилац ордена Ризамат Мусамухамедов, однеговао је специјалну врсту грожђа у Узбекистану „Рундвајс“, 1939.
Продавац диња, Узбечка ССР, 1930-е.
Пријем код посланика у Узбечкој ССР, 1950-е.
Испијање чаја, Узбечка ССР, 1930-е.
Ловац с орлом, Казахстан, 1963.
Чобанин и радио. На ледини у Казахстану, 1952.
Ледина. Породица чобана испред јурте, 1952.
Камиле у казахстанској степи, август 1952.
Граничар у Туркменској ССР, 1930-е.
Дуборез, Таџичка ССР, 1950-е.
Без обзира на то што за већину совјетских грађана одлазак у иностранство није био изводљив, многи су могли да путују по савезним републикама. Тако су Московљани у оквиру специјалних тура били у прилици да посете Алма Ату или Ташкент. У многим средњеазијским градовима сачуване су историјске грађевине, док су нове подизане у стилу совјетског модернизма или конструктивизма.
Путовање по главним градовима Совјетских Социјалистичких република средње Азије. Група туриста испред зграде Лењиновог музеја, Ташкент, 1972.
Хотел „Узбекистан“ у Ташкенту, 1974 - 1976.
Хотел на тргу у Алма Ати, Казачка ССР, 1978.
Железничка станица у Ашхабаду, 1940-е
Биоскоп „Ашхабад“ у Ашхабаду, 1940-е.
Многи средњеазијски топоними промењени су у совјетске. Тако је казачки град Акмолинск (данашњи Нур Султан) у совјетско доба постао Цељиноград. А главни град Таџикистана Душанбе звао се Стаљинабад. У сваком великом граду био је подигнут споменик Лењину. Бројне зграде красили су пропагандни мозаици у совјетском стилу. Улице су носиле имена Револуција, Горки, Мир, као и у многим другим градовима СССР-а.
„Знам, овде ће нићи град“, Таџичка ССР, град Нурек, 1960-е
Стамбени блок у Узбекистану, крај 1960-их - почетак 1970-их година
Парк Револуције, Ташкент, 1930.
„Горки – родоначалник социјалистичког реализма“, 1930 – 1949.
„Поздрав драгом Стаљину“, Узбечка ССР, 1930 - 1949
Споменик Владимиру Лењину, Узбечка ССР, град Андижан, 1930-е
Прослава 350. годишњице града Уралска, Казачка ССР, 4 – 5. септембра 1964.
Споменик Владимиру Лењину у Ашхабаду, Туркменска ССР, 1930-е
Совјетска Азија била је претежно муслиманска. Као у доба СССР-а овде је спровођена политика гушења религије и пропагирања атеизма. Џамије су затваране или рушене. Ипак религија није систематски уништена, постојале су званичне муслиманске структуре које су биле потпуно под контролом државе. Молитве нису биле забрањиване, а радници су, рецимо, били званично ослобођени Рамазана. Сакупљање средстава за сиромашне било је изричито забрањено, у совјетској држави наводно за то није било потребе.
Посета Леонида Брежњева Узбекистану, 1970-е
На тераси ресторана на језеру Исик, Казачка ССР, 1961.
Хидроцентрала Нурек у Таџикистану. Врео дан, 1977.
Совјетски алпинисти и планинари чврсто решени да освоје врхове планинског венца Памир. Таџичка ССР, 3 – 24. сепетембра 1986.
У Казачкој републици било је много места намењених за прогнане. Овде су насељавани Немци из Поволожја и депортовани кримски Татари. У Казахстану је било и неколико логора ГУЛАГ-а, а најпознатији је такозвани АЖИР - Акмолински логор за супруге издајника домовине, у који су слате жене само зато што су њихови мужеви осуђени као „непријатељи народа“.
Зона логора у Казахстану, 1970-е
Зона логора у Казахстану, 1970-е
Центар Сахарова/russiainphoto.ruУ казахстанским степама никао је први совјетски космодром који Русија данас изнајмљује. Управо одавде полетели су и Јуриј Гагарин и Валентина Терешкова и Алексеј Леонов.
Гагарин пред полетањем на космодрому Бајконур
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни недељни билтен!
Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу