Надимци руских царева: Зашто је Иван био Грозни, а Николај Крвави?

Paul Delaroche/Kunsthalle Hamburg; Earnest Lipgart; Fedor Rokotov/Tretyakov gallery
Од Ивана Грозног до Николаја Крвавог, издвојили смо седам надимака које су руски цареви стекли током своје владавине.

1. Иван Грозни – због освајања Казањског каната

Епитет „грозни или, у тачнијем преводу са староруског, „снажан”, „претећи”, у 15. и 16. веку није имао негативну конотацију.

Велики кнез московски Иван III (1440-1505), оснивач московске државе, био је први руски владар кога су називали Иван Грозни. Међутим, временом је запамћен као Иван Велики, док се надимак Иван Грозни у другој половину 16. века почео односити на Ивана Васиљевича IV(1530-1584), првог руског цара. Према наводима истраживача, најпре га је тако почео називати народ у песмама.

Иван Васиљевич је свој чувени надимак, којим се истичу његове изузетне владарске способности, стекао после освајања Казањског и Астрахањског каната, муслиманских земаља на граници са Русијом.

Касније у руској историји овај надимак је повезиван са његовом наводном суровошћу.

2. Алексеј Михајлович Најтиши – због побожности

Алексеј Михајлович (1629-1676) још увек се памти по свом надимку Тишајши (Најтиши), што је на староруском имало значење „најсмернији”, „најпобожнији”.

Заиста, овај цар је био познат по строгом поштовању ритуала Руске православне цркве. Постио је понедељком, средом и петком, свакодневно је сате проводио у молитви, редовно посећивао манастире са својом породицом и богато даривао цркве и свештенство.

Такође је имао ватрени темперамент, радозналу и инвентивну природу, што се није косило са његовом побожношћу. Цар Алексеј је био први који је Русију окренуо према Западу и поставио темеље за велике реформе које ће у земљи увести његов син Петар Велики.

3. Петар и Катарина – Велики по одлуци власти

Цар Петар (1672-1725) је 22. октобра 1721. године, после победе над Шведском у Великом северном рату, постао први руски император. Правитељствујушчи Сенат и Свети Синод свечано су императору доделили титулу и надимак Велики. Тада је Русија постала империја.

Што се тиче Катарине II (1729-1796), она је надимак Велика добила од Сверуске законодавне комисије 1767. године. Катарина се није противила да је зову Велика, с обзиром да ју је то повезивало са Петром Великим, владарем који је за њу био узор.

4. Александар IБлагословени због победе над Наполеоном

Правитељствујушчи Сенат Руске Империје је 1814. године императору Александру I (1777-1825) званично доделио титулу „Благословени”. Она му је додељена због победе над Наполеоном Бонапартом.

Иако у рату 1812. године Александар није био главнокомандујући руске војске, већ је ту дужност поверио најпре Михаилу Богдановичу Барклај-де-Толију, а затим Михаилу Кутузову, народ је њега доживљавао као победника над Наполеоном.

5. Александар II Ослободилац – због ослобођења Балкана, а не због укидања кметства

У Русији кметство је укинуто 1861. године за време владавине Александра II (1818-1881). То, међутим, није била популарна ни ефикасна мера, јер је сељаке довела у још гори положај од пређашњег. До краја 70-их година 19. века земљу су захватиле побуне и терористички напади.

1877-1878. Русија се борила против Отоманског царства у рату како би ослободила балканске земље (Бугарска, Србија и Црна Гора). Русија је однела победу. Према Берлинском споразуму из 1878. године део Бугарске, Црна Гора, Србија и Румунија ослобођене су отоманске власти. Александар II је постао познат као Ослободилац.

Три године касније Александар II је страдао у терористичком нападу.

6. Александар III Миротворац зато што током своје владавине није водио ратове

Син Александра II, Александар III (1845-1894), наследио је престо после једног од најстрашнијих догађаја у историји династије Романов: атентата на његовог оца. Он је увео тајну полицију и конзервативне мере како би смирио, контролисао и насилно угушио све побуне.

Што се спољне политике тиче, Александар III је одустао од праксе тајних билатералних споразума са европским земљама с обзиром да су они неминовно водили до међународних конфликта. Примењујући политику немешања у питања других земаља, Александар је сачувао велики број руских живота. Надимак Миротворац добио је током последњих година владавине.

7. Николај IIКрвави – због суровости

После крунисања Николаја (1868-1918) у Москви у мају 1896. године требало је да буде одржана народна прослава. Она се, међутим, претворила у трагедију, јер је у стампеду да приме царске поклоне 1389 људи остало изгажено и угушено. Овај догађај касније је прозван Крвава недеља, али то није био разлог због којег је цар зарадио свој надимак.

9. јануара 1905. године почела је револуција у Русији. Царска гарда је пуцала на мирне демонстранте и убила на десетине људи. Владимир Лењин је након тога цара Николаја прозвао Крвави у својим чланцима и агитационим лецима. Овај надимак су уз име Николаја II масовно користили антимонархистички историчари из доба комунизма.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“