Ови совјетски пилоти су ратовали без ногу

Захар Сорокин

Захар Сорокин

Archive photo
Нису се осећали као инвалиди. Вратили су се на фронт и постали Хероји Совјетског Савеза.

Пилот који изгуби ноге у Другом светском рату могао је да се опрости од летења и ратовања на фронту. Међутим, било је и таквих пилота који су остали без ногу, али су упркос свему истрајали у намери да поново седну у пилотску кабину и вину се у небо.

Такав је у Великој Британији био Даглас Бадер а у нацистичкој Немачкој Ханс-Урлих Рудел. У СССР-у је било неколико таквих, међу њима је најпознатији Алексеј Маресјев.

Алексеј Маресјев

1. јануар 1943. Подвиг Алексеја Маресјева се прочуо захваљујући публикацији посвећеној његовом подвигу коју је под називом „Повест о правом човеку“ објавио ратни дописник Борис Пољевој.

Ловац Јак-1 којим је управљао Алексеј Маресјев оборен је 5. априла 1942. године изнад шума у Новгородској области. Осамнаест дана и ноћи се пробијао у правцу положаја совјетских трупа оријентишући се по сунцу. За то време је појео „шаку мрава и пола гуштера“. Изгладнео и измучен сталним халуцинацијама, са потпуно смрзнутим ногама стигао је на крају до неког села.

Када је доспео у болницу гангрена је била већ у поодмаклој фази. „Било је неопходно да ми одсеку ноге. Оне су већ и саме почеле да се распадају. Зглобови су се одвајали ако померим ногу у кревету“, написао је касније Алексеј. „Једном је дошао професор, однели су ме у операциону салу, он је узео стерилне маказе и на моје очи одсекао ноге тим маказама. Осећао сам бол на појединим местима, где је још било живо ткиво, али углавном ме није болело“.

Када је добио протезе Алексеј Маресјев није губио наду да ће се вратити у борбу. Дуго и упорно је вежбао да би пред почетак Курске битке добио прекоманду на фронт. Тада је имао веома јаке болове у ногама и ране су му крвариле, али се он свим силама трудио да то сакрије.

Саборци у прво време нису имали поверења у Маресјева, сматрајући да ће их инвалид изневерити у одсудном тренутку. Међутим, све сумње су се распршиле када је он показао високу ефикасност на небу, и штавише спасао живот неколицини пилота у ваздушној борби.

Награђен је звањем Хероја Совјетског Савеза. Име Алексеја Маресјева се прочуло широм земље захваљујући публикацији посвећеној његовом подвигу коју је под називом „Повест о правом човеку“ објавио ратни дописник Борис Пољевој. Она је касније екранизована, и чак је опера композитора Сергеја Прокофјева на основу ње постављена на сцену Бољшог театра.

Георгиј Кузмин

На небу изнад Брјанске области авион Георгија Кузмина је погођен противваздухопловним пројектилом, али је пилот ипак успео да спусти авион у пламену на поље покривено снегом.

Кузмин је пузећи пропадао у снег док га мештани нису пронашли и побринули се о њему. Убрзо се опоравио и покушао да се пробије до своје јединице, али је успут заробљен. Успео је да побегне и да око месец дана ратује у партизанском одреду.

Ноге су му биле повређене још оног кобног дана када му је авион погођен, и изгледале су већ прилично јадно када се најзад докопао својих трупа. Лекари су морали да му ампутирају цело стопало на левој нози и трећину стопала на десној.

Када је научио да хода у специјалној ортопедској обући изборио се за право да се врати у пилотску кабину. Постављен је за командира ескадриле у којој је ратовао на небу изнад Стаљинграда. После 19 однетих победа Георгиј Кузмин је имао велике шансе да постане један од најбољих совјетских асова Другог светског рата, али је 18. августа 1943. погинуо у ваздушној борби изнад Украјине.

Леонид Белоусов

Леонид Белоусов и Григориј Шулеј поред авиона. СССР, 1944.

Када се 1938. године ловачки авион И-16 запалио приликом принудног слетања Леонид Белоусов је задобио опекотине после којих је поднео 35 пластичних операција да би му се лице колико-толико опоравило.

Пламен је поред лица захватио и ноге, тако да је Белоусов већ у току рата 1941. године добио гасну гангрену. Ампутиране су му обе ноге, и то једна изнад колена.

„Четристо двадесет шест дана сам провео у болници“, написао је он у мемоарима објављеним под насловом „Дужност зове“: „Ојачао сам после две тешке операције, научио сам да ходам и да ’управљам’ протезама. Из дана у дан сам повећавао оптерећење ногу. Понекад сам их трљао до крви али нисам престајао са вежбама. И што сам се боље осећао све јача је била моја жеља да брже-боље изађем из болнице и вратим се у јединицу“.

Тек 1944. године је Белоусов поново био у прилици да се бори против Немаца на небу. До краја рата је извео 40 борбених летова и оборио један непријатељски авион.

Иван Кисељов

У ваздушној борби изнад Каунаса 20. августа 1944. године Ивану Кисељеву је откинута нога. Неким чудом је успео да долети до своје писте и спусти авион.

„Попео сам се на крило и видео у кабини онесвешћеног Кисељова. На поду кабине је била бара крви, а у њој откинута нога у чизми. Ни дан-данас ми није јасно како је Кисељов са таквим крварењем и без једне ноге успео да долети до аеродрома и спусти авион“, написао је командир пука Јевгениј Савицки у мемоарима објављеним под насловом „Пола века са небом“.

У мају 1945. године Иван је добио протезу и инсистирао да га врате на фронт. Победу је дочекао на небу јурећи преостале немачке авионе.

Захар Сорокин

Мурманска област, СССР, новембар 1941. Совјетски пилот ловачког авиона Захар Сорокин.

Случај Захара Сорокина је доста сличан случају Алексеја Маресјева. Бранећи небо Заполарја Сорокин је 25. октобра 1941. године таранирао немачки авион, услед чега је његов оштећени МиГ-3 пао у тундру.

Ваздушни бој је настављен и на земљи. Триста метара од совјетског ловца спустио се немачки двосед Me-110 који је Сорокин погодио у ваздуху. Захар је убио једног Немца и пса, а другог је савладао у борби прса у прса.

Затим се шест дана и ноћи пробијао до своје јединице, преваливши 70 километара. Стално су га пратили вукови док се пузећи успињао на узвишења и котрљао се низ падину са друге стране или упадао у језеро кроз танак лед. Трећег дана је успео да убије једног вука а остале је отерао светлећом ракетом. Пио је вучију крв да би повратио снагу.

Због промрзлина је остао без оба стопала. Лекари и команда нису били за то да се Сорокин врати у своју јединицу, али је он успео то да издејствује и до краја рата однео још дванаест победа у ваздуху.

За учешће у праћењу и покривању арктичких конвоја Сорокин је добио орден Британске империје. Уручујући награду војни аташе Велике Британије му је рекао: „Док у Русији има таквих људи, она је непобедива“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“