Пет урбаних легенди и прича страве које су колале Совјетским Савезом

Александар Кислов
Oтровне иностране жваке, кинески теписи са хорор сценама и кромпирове златице убице. У Совјетском Савезу било је много прича страве, али чини се да су оне много пре рефлектовале реалне страхове народа и партијског руководства.

Совјетска пропаганда интензивно је храбрила откривање непријатеља на сваком кораку, али и проналажење скривених значења чак и тамо где их сигурно није било, рецимо у приказу пламена на кутији шибица у коме се препознавао профил „народног непријатеља“ Лава Троцког.  

„Гласине и урбане легенде, у које спадају и приче страве, јављају се и шире јер су људима потребне“, пишу фолклористи и сакупљачи урбаних легенди Александра Архиповова и Ана Кирзјук у књизи „Опасне ствари. Урбане легенде и страхови у СССР-у (НЛО, 2020). Како аутори наглашавају, људима је било згодно да у тим легендама скривају мрачну реалност од себе самих. Ево неколико таквих легенди.  

1. Како је Мао Цедунг устао из гроба

После раскринкавања Стаљиновог култа личности дошло је до погоршања односа између СССР-а и Кине. У Кини је кренула антисовјетска пропаганда, а на граници повремено долазило до оружаних сукоба. Совјетски грађани су у великом страху очекивали војну интервенцију Кинеза и унутрашње диверзије Маових присталица, константно убеђивани како им се над главама надвила опасна „кинеска претња“. У народу се тако у другој половини шездесетих година прошлог века родила следећа легенда.

Прича каже да је једна жена купила кинески тепих и окачила га на зид. Током ноћи њен син у суседној соби чуо је страшан вапај и позвао полицију. Испоставило се да је жена умрла са изразом лица изобличеним ужасним страхом. Довитљиви милиционер искључио је светло и сви су у мраку видели како на новом тепиху светли грозна слика: Мао Цедунг лежи у сандуку са склопљеним рукама на грудима, и свећом која гори зеленим пламеном. Објашњење је било да су Кинези у част свог вође фосфоресцентним концем извезли његов лик на теписима намењеним за извоз у СССР, како би људи умирали од страха.

2. Американци и биолошко оружје

После Другог светског рата велика претња пољопривреди била је штеточина кромпирова златица која је уништавала усеве и јела листове кромпира. Совјетски министар пољопривреде видео је у овој појави непријатељску диверзију Америке. Легенда се врло брзо ширила, информација је објављена у свим совјетским новинама, као и средствима информисања у земљама социјалистичког блока. Кромпирове златице примећиване су на новим местима, а хиљаде ђака излазило је у поља по партијском задатку, како би ручно скупљало штеточине и тражило капсуле са отровом. Седамдесетих у оптицај је ушла још једна легенда: наводно, у јеку изградње Бајкалско-амурске магистрале, Американци су бацили крпеље у капсулама дуж пруге.

3. Шпијунски уређаји који виде људе без одеће

Иако филмови о Џемсу Бонду нису приказивани у СССР гласине о најневероватнијим шпијунским уређајима долазиле су до људи. Легенде о чудима западне технике која све може уливале су страх. Притом, многе од њих из неких разлога биле су повезане са виртуелним стриптизом. Тако, рецимо, наводно кроз специјалне јапанске наочаре могли су се видети људи без одеће. Кружиле су легенде и о странцима који су фотографисали совјетске жене у купаћим костимима на плажама на специјалном црвеном филму. На негативима купаћи костими су нестајали, а подли странци штампали срамотну голотињу и ширили ову „порнографију“ у својим земљама како би компромитовали СССР.

4. Отровне жваке и бомбоне

Странци иза „гвоздене завесе“ практично нису могли да уђу у земљу, тако да је најезда страних гостију крајем педесетих година прошлог века када су у СССР-у почели да се одржавају омладински фестивали плашила домаће становништво.  Страшне приче испредале су се око „опасних поклона“. Странци су деци давали отровне бомбоне (ова легенда се родила када је један Швеђанин поклонио неком детету горку Бронхи бомбону), налив-пера и играчке, које су у себи имале бомбе или отров.

Посебна опасност „вребала“ је од жвака које су биле сан сваког совјетског детета.  У њих су странци наводно стављали минијатурне игле са отровом и млевено стакло. Уврежило се мишљење да уколико се жвака прогута у устима може да се појави плесан.

Такви поклони доживљавани су као акт доминације злих капиталиста. Шириле су се гласине да странци фотографишу како поклањају слаткише совјетској деци, а онда те снимке приказују у својим земљама, објашњавајући како совјетска деца просе милостињу.  

5. Опасни јеврејски лекари

Почетком педесетих година прошлог века у СССР покренуто је кривично дело против лекара који су се наводно спремали да отрују Јосифа Стаљина и партијски врх.  Познати случај у вези са лекарима праћен је гласинама о јеврејској завери и плашио је многе совјетске грађане. Почеле су да се шире најнезамисливије легенде. Једне су говориле о томе како се хапсе зли лекари Јевреји, а они поуздано тврде како ће њихову активност наставити хиљаде других лекара. Према другима, лекари су путем вакцина заражавали децу у школама раком и туберколозом и давали им таблете које су садржавале комадиће олова и жице.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“