На данашњи дан уведена је чувена „ушанка“ у употребу

Maxim Bogodvid/Sputnik
Један од симбола модерне Русије свакако је чувена капа „ушанка“, највише препознатљива као одевни део совјетске и модерне руске армије. Ова капа је међутим временом далеко превазишла војне оквире и постала бренд Русије али и неких околних земаља свуда у свету. Међутим, како је уопште „ушанка доспела“ у руску војску?

Ушанка као део одевног предмета није била страна руском друштву ни пре Првог светског рата. Током тридесетих година уведена је у употребу код виших официра НКДВ и Црвене армије. Јединствени род војске који је почео да користи ушанку раније била је црвена флота која је указом из 1921. године увела у употребу. У току Грађанског рата у Русији највише су је користиле снаге под командом Колчака. Ипак у Црвену армију она се масовно уводи након Зимског рата 1939-1940. До тада је главу чувала чувена утопљена „буђоновка“. Међутим, искуства рата против Финске била су драгоцена за модернизацију армије на свим нивоима па и у одевању. За разлику од Совјета, финске трупе су имале ушанку у масовној употреби и она је показала апсолутно преимућство када је реч о чувању главе од хладноће и промрзлина. Због тога се совјетска команда одлучила за исти корак.

Недуго након завршетка Зимског рата, 28. маја 1940. године новине „Црвена звезда“ објавиле су наређење народног комесара за одбрану о примени нове зимске капе за обичне војнике и официре Црвене армије, шапку ушанку. Званично снабдевање армије почело је након наређења од 5. јула 1940. године. Капа је почела да се користи у масовној употреби. У почетку капа се производила од овчије вуне, док су касније због масовности све више употребљавани вештачки материјали У првих неколико месеци 1941. у Лењинграду је произведено преко 600 000 ушанки, док је у току целог Великог отаџбинског рата произведено више од 24 милиона ових капа. Квалитет ушанке потврдили су и непријатељски војници у току рата, који су је често узимали као ратни трофеј.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“