Ловац на расклапање: Како је створен совјетски авион-трансформер ИС-1

Sovplane.ru
Пре 80 година, 29. маја 1940, први пут је полетео ловачки авион ИС-1. Он је био јединствен по томе што је у ваздуху могао да се трансформише и постане једнокрилац. То је био први такав модел у историји авијације.

Крајем 1930-их и почетком 1940-их једнокрилци још увек нису били потиснули двокрилце. Ова два типа авиона су коегзистирала јер је сваки имао своје предности. Једнокрилац је знатно бржи, али му треба и дужа писта за полетање и слетање. Двокрилац има велику површину крила и зато се лакше подиже, са краћим залетом, боље маневрише и у целини је компактнији јер има мањи распон крила. Конструктор авиона Владимир Шевченко успео је да у једном моделу направи спој свих тих карактеристика.

Макета принципијелно новог ловачког авиона ИС-1 са правим механизмима представљена је у априлу 1938. године. Тада је стручњацима демонстрирана главна „тачка“ овог двокрилца. Он је за неколико секунди увукао точкове и доња крила. „Корен“ крила се увлачио у отворе на трупу, док су се крајеви склапали помоћу шарки и привлачили уз горња крила. Пилоти и инжењери који су присуствовали демонстрацији били су толико фасцинирани призором да је ова информација одмах стигла до државног врха. Убрзо је Стаљин лично одобрио пројекат, издвојена су средства за овај авион, а Шевченку су стављени на располагање врхунски стручњаци.

Две године касније је изведен први лет. Додуше, тада и у неколико наредних летова крила нису увлачена јер је тестирање почело од провере главних механизама. Авион се одлично понашао у ваздуху, тако да су крајем јуна исте године најзад тестирана и крила. И опет је све прошло глатко. Пилоти су се једино жалили на прилично лош преглед ситуације из кабине. Поред тога, на први експериментални примерак није постављен најмоћнији мотор, тако да тај ИС-1 није могао развити велику брзину.

У јануару 1941. направљен је други авион, са ознаком ИС-2. Он је добио моћнији мотор, а декларисана максимална брзина му је била 600 километара на час, што је одговарало показатељима најбољих ловаца тога доба. Поред тога, нова машина је добила моћније наоружање – по два митраљеза калибра 12,7 и 7,62 милиметара.

Почело је тестирање, али је програм убрзо морао бити обустављен јер је избио рат, а такође из многих других разлога. Производња таквих авиона је била нов и прилично сложен процес, тако да је на крају авион коштао више него други ловци. Поред тога, „исови“ у том тренутку нису могли да покажу високе маневарске могућности у борби, што је требало да буде њихова највећа предност. Наиме, доња крила су се спуштала заједно са точковима, због чега се отпор ваздуха нагло повећавао и опадала је брзина. Тај недостатак је Шевченко отклонио приликом рада на моделу ИС-4, када је већ почео рат. Авионска индустрија се, међутим, развијала у сасвим другом правцу. Муњевито је наступала ера млазних авиона, тако да су „исови“ заувек остали само једна оригинална конструкторска идеја.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“