Чега су се плашили малишани који су одрастали у Русији деведестих година?

Александар Роу/Горький фильм, 1965.
Не говоримо о хорор филмовима и страшним причама, већ о нечему што уопште није прављено са намером да заплаши, као што су јунаци добродушних цртаћа, телевизијске шпице и едукативне емисије. Код Руса који су одрастали деведесетих година ови садржаји и даље изазивају тиху језу.

1. Шпица телевизијске компаније ВИД

Шпицу која се појављивала на Првом каналу од 1990. до 1997. године „красила“ је злокобна глава која је израњала из таме. Да иронија буде већа шпица је најављивала најразличитије емисије, како информативно-аналитичког типа, тако и забавног садржаја. Међу гледаоцима било је и оних који су мислили да је лице са шпице нека врста злослутног портрета тадашњег председника Русије Бориса Јељцина. 

Аутори шпице, заправо, никога нису желели да застрашују. Они су искористили маску кинеског филозофа Гуа Ксијанга са жабом на глави који је живео у другој половини трећег и почетком четвртог века. Маска је симболизовала мудрост и благостање.

2. Анимирани серијал „Ну, погоди!“ 

Тешко да ћете у Русији моћи да пронађете неког ко није гледао овај цртаћ о вуку и зецу. У свакој епизоди анимиране серије вук јури зеца, међутим никада не успева да га ухвати.

У 14. епизоди безазленог цртаћа за вуком је ишао наметљиви зец-робот који је понављао „Зец – вук“, показујући прстом час на себе, час на вука.

Робот је био пријатног изгледа, међутим, уједно и врло иритантан. Вук, на крају не издржи, и удари зеца-робота по глави, после чега се он претвара у страшно коцкасто чудовиште са црвеним очима.

3. Маска „разоткривања“ у емисији „Моја породица“ 

Деведесетих и двехиљадитих на руској телевизији је емитован ток-шоу о породичним односима „Моја породица“. У једној од рубрика анонимна особа под маском открива детаље своје шкакљиве приче.

Маска је била јако лепа, као на карневалу у Венецији. Међутим, малим гледаоцима је било хладно око срца.

И шта је ту било злокобно? Рецимо, црне празне очне дупље. Поред тога маска је визуелно повећавала главу госта. Ништа мање није плашио ни неприродни глас којим је човек са маском говорио, како га нико не би могао препознати.

4. Медвед из филма „Деда Мраз“

Анимирани филм „Деда Мраз“ појавио се 1964. године, а у Русији је ова дечија бајка дуго била приказивана на телевизији у време новогодишњих празника. Мали гледаоци могли су из приче да сазнају како злобна маћеха тера мужа да одведе своју ћерку у шуму на мраз. Бајка има срећан крај, сви остају живи.

У једном тренутку старац чаробњак претвара јунака по имену Иван у медведа. Тачније, Иван не постаје медвед, већ се трансформишу само неки делови његовог тела.

Тако Иванова глава постаје медвеђа, а тело остаје људско. На крају Иван, наравно, поново постаје нормалан. 

5. Ђаво из анимираног филма „Како су се Козаци веселили на свадби“

Серијал анимираних филмова о тројици Козака настао је у студију „Кијевнаучфилм“ још крајем шездесетих година.

Весели Козаци играју фудбал, путују и чак срећу ванземаљце. Међутим, једна од епизода снимљена 1984. године уплашила је најмлађу публику.

У серијалу има много ђавола, вештица и других злих сила. И мада је већина поменутих демонских бића комична, по својим габаритима издваја се „коловођа“ са главом уместо тела и огромним носом. Ништа мање по својим димензијама нису упадале у очи ни његове уши.

На крају цртаног филма храбри Козаци побеђују зле духове, укључујући и коловођу и веселе се на свадби свог пријатеља.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“