Како су Совјетска Русија и Пољска делиле Источну Европу

Pixabay; МАММ/МДФ/russiainphoto.ru
Совјети су у рату са Пољацима доживели тако стравичан пораз да су до Хитлеровог доласка на власт сматрали управо Пољску својим најљућим непријатељем. Ту битку у Пољској зову Чудо на Висли.

Распад Руске империје створио је на њеним рушевинама низ нових држава, а највеће су биле Совјетска Русија и Пољска. Пољаци су искористили време борбе бољшевика са својим унутрашњим непријатељима да прикупе земље које су биле у границама Пољске до 1772. године (односно, док је нису поделиле велике државе).

Када се завршио Први светски рат и немачка војска се повукла из Украјине, Белорусије и балтичких држава Москва и Варшава су почеле да се отимају за те територије. 

Пољско-украјинска војска улази у Кијев, 1920.

Пољска је покушала да искористи хаос грађанског рата у Русији и заузме што веће територије. Председник Пољске Јозеф Пилсудски је сматрао да је најбоље решење да се на руским земљама створи неколико државица које би на овај или онај начин биле зависне од Варшаве. „Русија би се лако претворила у другоразредну државу која не би могла да прети Пољској. А Пољска као најјача међу новим државама би могла да шири свој утицај од Финске до Кавкаских планина“, говорио је Пилсудски.

Пилсудски и Ридз-Смигли, 1920.

Као резултат велике офанзиве 1919. и 1920. године пољска војска је контролисала већи део Белорусије и Украјине, а на страну Пилсдуског је прешла Летонија и остаци војске Украјинске Народне Републике Симона Петљуре. Борци за независност Украјине су одлучили да подрже Пољаке иако су их сматрали својим непријатељима, ништа мањим од бољшевика. Међутим, надали су се да ће им у замену за велике територије на западу Украјине Варшава вратити централне заједно са Кијевом. Сам Пилсудски је желео буфер државу између Пољске и Совјетске Украјине, и тврдио да „не може бити независне Пољске без независне Украјине“. 

Пољско-совјетски рат

7. маја 1920. најспособнија пољска војна јединица, 3. армија генерала Едварда Ридз-Смиглија уз помоћ „петљуроваца“ заузела је Кијев, чиме је шокирала совјетске власти. Бољшевици који су у то време победили основне снаге беле армије усредсредили су се на рат против Пољске. Из Сибира из са Кавказа пристигле су резерве, најбоље јединице Црвене армије – 1. коњичка армија Семјона Буђоног и 25. стрељачка дивизија „Чапајев“ под командом Ивана Кутјакова. На Западни фронт се упутила и читава војна авијација. 

Црвена армија одлази на Пољски фронт

Совјетска офанзива је у Белорусији можда и била привремено заустављена, али на југу је била веома успешна: већ 12. јуна је ослобођен Кијев, а пољска војска је почела брзо повлачење на запад. Руководство Совјетске Русије је поново почело да машта о светској револуцији. „Преко леша Беле Пољске води пут ка светском пожару. Донећемо срећу и мир радничкој класи на бајонетима“, писало је у наређењу № 1423 од 2. јула 1920 года. 

Црвена армија одлази на Пољски фронт

Пољска се нашла пред катастрофом и тражила помоћ Антанте. Савезници су предложили да се руско-пољска граница повуче онако како је предложио министар спољних послова Велике Британије Џорџ Керзон: од белоруског Гродна, преко Брест-Литовска и Љвова до Карпата – та је граница наводно требала да одвоји територије на којима су живели Пољаци од територија осталих народа (Украјинаца, Белоруса, Литванаца). Али бољшевици нису прихватили „линију Керзона“. 

Одбрана Варшаве, август 2020.

13. августа 1920. војска Западног фронта под командом Михаила Тухачевског је кренула на Варшаву. Бољшевици су истовремено водили борбе за Љвов. Винстон Черчил у својој књизи „Светска криза“ је писао: „Чинило се да се Пољска након ропства које је трајало век и по ослободила само да би је комунисти поново поробили.“ 

Црвена коњица

Занимљиво је да су многи официри „беле армије“ који су још ратовали са бољшевицима на Криму наздрављали за победу руског оружја против Пољске и надали се да ће Црвена армија што пре заузети Варшаву. Политичар Никанор Савич је овако писао: „Стидели смо се чињенице да смо се борили против бољшевика током рата са Пољском. С једне стране, сви смо се радовали кад смо тукли бољшевике, а с друге, плашили смо се да победа Пољака неће донети Русији слободу, и да ће за то платити не бољшевици, већ руски народ...“ 

Борбе у Украјини, 1920

Црвена армија је позивала: „Напред, јунаци! На Варшаву!“ Али ситуација није била тако добра. Уморна војска се борила из последњих снага, резервних снага и муниције није било. Предлози неких командира да се напад одложи и војска повуче су били игнорисани. Пољска армија се добро утврдила. Руси „анте портас“ су изазвали активну мобилизацију, а чим је Русија одбила план Керзона Антанта је послала Пољацима војну помоћ, између осталог и око 600 артиљеријских оруђа. 

Жене у пољској армији

Већ 16. августа делови пољске армије су кренули у контранапад, а војска Тухачевског се нашла у великој опасности. У бици за Варшаву (познатој у Пољској као „Чудо на Висли“) погинуло је 25 000 војника Црвене армије (Пољаци су изгубили око 15 000), а заробљено је око 60 000. Поред тога, око 45 000 црвеноармејаца одвојило се од основних снага, прешло границу са Источном Прусијом и доспело Немцима у шаке. Лав Троцки је рекао да је ова битка „једна од највећих катастрофа које смо икад доживели у ратовима“.

Пољски војници са совјетским заставама после битке за Варшаву

Совјетска војска се повлачила и 12. октобра пољска армија је поново заузела Минск. Стране нису више биле способне за рат и селе су за преговарачки сто. Али овог пута Пољаци су били против линије Керзона. 

Пољска пешадија, август 2020.

Према мировног споразуму потписаног 18. марта 1921. у Риги Пољска је добила велике територије Западне Украјине и Западне Белорусије заједно са становницима који нису били Пољаци. Али препород велике пољске државе није дуго трајао. Руководство Совјетске Русије (а од 1922. Совјетског Савеза) се није помирило са таквим стањем ствари и кроз непуних 20 година вратило је све те земље под своју контролу, а Пољску поделило са нацистичком Немачком.  

Јозеф Пилсудски

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“