Зашто се на Балтику тако добро живело у совјетској ери

„Излог“ Совјетског Савеза

Територија Балтика са летонским, литванским и естонским становништвом увек је имала посебан статус, како у саставу Руске империје, тако и у Совјетском Савезу. Власти су се трудиле да уваже историјске и економске особености тог „европског“ региона, који се тако много разликовао од остатка земље.

За развој совјетских балтичких република издвајана су велика финансијска средства, док се спровођењу радикалних економских реформи прилазило врло опрезно.

На крају животни стандард совјетске Летоније, Естоније и Литваније био је знатно виши од већине република СССР, плате двоструко или троструко веће, а несташице робе попут одеће и још којечега много мање.

Свесавезно лечилиште

Милиони совјетских грађана из целе земље долазили су сваке године на одмор на Балтичко приморје у најбоље санаторијиме летонске Јурмале и литванске Паланге. У естонском летовалишту Пјарну био је отворен специјални санаторијум за совјетске космонауте.

„Совјетско иностранство“

Будући да је само мали проценат становништва Совјетског Савеза могао да отпутује ван земље, Балтик је постао замена за недостижну Европу, својеврсно „иностранство“. Овде су туристи откривали потпуно непознату импресивну немачку, шведску или литванску архитектуру, лутали уским улицама Риге, Вилњуса и Талина, уживали у посети разбацаниим средњовековним замцима западноевропског типа.

Када је совјетским режисерима било потребно да дочарају живот у иностранству снимали су управо у балтичким републикама. Тако је кућа у улици Бејкер у којој је живео совјетски Шерлок Холмс (један од најбољих уопште на филмском платну) снимана у Риги.

Индустријски центар земље

Балтичка регија у совјетско време била је један од главних индустријских центара у земљи, а поједине фабрике биле далеко изнад регионалног просека и постале предузећа свесавезног ранга. Ришка државна фабрика електротехнике и електронике ВЭФ рецимо снабдевала је целу земљу, а фабрика стакла у граду Ливани била једна од највећих у СССР.

Западна капија СССР-а

Управо луке балтичких република (а не Лењинграда и Калињинграда) сматрале су се главном западном поморском капијом земље, кроз коју је на путу ка Европи ишао главни ток совјетске робе. Управо одатле поједини срећници полазили на крстарење Балтичким, Северним и Средоземним морем.

Подршка националној култури

Епови балтичких народа, класична дела летонске, литванске и естонске књижевности, и наравно, идеолошки исправни романи совјетских писаца Балтичке регије масовно су се преводили на руски језик, штампали у стотинама хиљада примерака и стизали у све библиотеке и књижаре Совјетског Савеза од Калињинграда до Владивостока.

Велики фестивали песме са хиљадама учесника одевених у националну ношњу одржавани су на Балтику још крајем 19. века. У совјетској ери та традиција није заборављена ни запостављена. Напротив за њихово одржавање били су грађене велике концертне сале и бине. Власти су се, међутим, трудиле да њихово одржавање вежу за комунистичке празнике као што је рецимо био Лењинов рођендан или годишњица револуције.

Совјетска архитектура у Балтичком региону

У балтичком региону, као уосталом и у остатку земље, у време постојања СССР пре свега грађени су типски блокови сатмбених зграда. Упркос томе у градовима су ницала и права ремек дела совјетске архитектуре која не само да нису угрожавала изглед средњевековних градова него су их и складно допуњавала. Тако је један од симбола Риге постала једна од стаљинских висотки, зграда Академије наука Летоније коју је 2003. године Савет Европе препознао као оригинални споменик архитектуре из средине двадесетог века и део културне баштине заслужан да буде маркиран заставицом.