Час историје за првог човека САД: Да ли је Финска део Русије?

Споменик руском императору Александру II у Хелсинкију

Споменик руском императору Александру II у Хелсинкију

Legion media; Russia Beyond
Доналд Трамп питао да ли је Финска део Русије?! Тако бар тврди његов одметнути сарадник Џон Болтон. Бивши саветник за националну безбедност САД у својој засад необјављеној књизи пише да је Трамп толико неинформисан да му је једном приликом поставио чак и то питање. Ево кратке историје „зависности“ и независности финске државе.

Руска империја је запосела територију Финске 1809. године, а дотад је Финска преко шесто година била у саставу Шведске. Док су крсташи других европских краљевина пљачкали на Блиском истоку, Шведска је изабрала други правац за своју експанзију и у 12. и 13. веку освојила земље финских племена.

Грб Финске од 1633. године и карта Шведске империје, 1747.

И сударила се са Новгородског кнежевином која је такође имала своје интересе у региону. Али након бројних окршаја Стокхолм је задржао територију Финске.

Гравира из старе књиге о путовању кроз Шведску, Финску и Лапонију, 1802.

Током Северног рата (1700 – 1721) руска војска је заузела велике територије Финске. Шведска је изгубила статус суперсиле, па и земље на источној обали Балтичког мора. Међутим, Швеђани су задржали територију Финске, изузев појединих делова Карелије.

Петар I испред шведске тврђаве Нотебург октобра 1702. Александар Коцебу

Фински рат (1808 – 1809), у Шведској познат као „највећа национална катастрофа у историји шведске државе“, довео је до тога да Финска целосно припадне Руској империји. Шведска је тако изгубила трећину своје територије и четврти део становништва.

Рањени шведски војник, Helene Schjerfbeck.

Руски император Александар I је изненада завладао великом непознатом територијом коју су насељавали протестанти. Није заборавио да су Финци у стању да воде партизански рат и одлучио је да припајање Финске мора бити изведено веома пажљиво. Тако је 1809. Велика кнежевина Финска добила широку аутономију. Под шведском владавином Финци никада нису имали ништа налик на аутономију. Дозвољено им је и да сачувају своју религију, права и да живе под старим шведским законима.  

Цар Александар I отвара прву скупштину представника народа Финске. 1809, Emanuel Thelning.

Александар I је 1811. године дао Финској и Виборшку губернију на Карелијској превлаци. Тако је темпирана бомба која ће експлодирати кроз 100 година. 

Дрвосече у Карелији, Пека Халонен, 1900.

Годину дана касније престоница Велике кнежевине Финске уместо Туркуа (Åbo) постаје Хелсинки, пошто је ближе Санкт Петербургу и даље од шведског утицаја.

Хелсинки, 1867.

У другој половини 19. века кнежевина Финска је стекла важне привилегије попут свог монетарног система и своје армије. Али ускоро се руска политика према Финцима драстично променила. Почео је процес русификације, Финци губе власт, а финска армија је распуштена 1901. године да би њени војници ушли у састав армије Руске империје.

Финска марка (1862)

Незадовољни Финци су учествовали у Првој руској револуцији 1905 – 1907, па је император Николај II морао да уступи. 1906. Финска је постала прва земља у Европи у којој су жене добиле право да гласају и да учествују у раду парламента, а на међународним спортским такмичењима Финска је наступала под својом заставом.

Прво заседање Финског парламента, 1907.

Убрзо након бољшевичке револуције фински парламент је прогласио независност, а Лењинова признала нову државу. Али то није спречило војни конфликт. У Финском грађанском рату бели Финци су победили црвене Финце (које је подржавала Совјетска Русија) и две државе су се коначно одвојиле.

Финска Бела гарда

Последњи међусобни конфликт се догодио током Другог светског рата, и све због поклона императора Александра I. Карелијска превлака и Виборг су били кључни за одбрану Лењинграда. Пошто је СССР одузео ове територије у Зимском рату, Финска је сада била на страни нациста у нади да ће их повратити. У послератном периоду две државе одлучују да закопају ратне секире и Финска постаје један од најмирнијих суседа СССР, а затим и Русије. 

Лаки тенк T-26 и ГАЗ-А камиони совјетске 7. армије на Карелијског превлаци, децембар 1939.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“