Час историје за првог човека САД: Да ли је Финска део Русије?

Историја
БОРИС ЈЕГОРОВ
Доналд Трамп питао да ли је Финска део Русије?! Тако бар тврди његов одметнути сарадник Џон Болтон. Бивши саветник за националну безбедност САД у својој засад необјављеној књизи пише да је Трамп толико неинформисан да му је једном приликом поставио чак и то питање. Ево кратке историје „зависности“ и независности финске државе.

Руска империја је запосела територију Финске 1809. године, а дотад је Финска преко шесто година била у саставу Шведске. Док су крсташи других европских краљевина пљачкали на Блиском истоку, Шведска је изабрала други правац за своју експанзију и у 12. и 13. веку освојила земље финских племена.

И сударила се са Новгородског кнежевином која је такође имала своје интересе у региону. Али након бројних окршаја Стокхолм је задржао територију Финске.

Током Северног рата (1700 – 1721) руска војска је заузела велике територије Финске. Шведска је изгубила статус суперсиле, па и земље на источној обали Балтичког мора. Међутим, Швеђани су задржали територију Финске, изузев појединих делова Карелије.

Фински рат (1808 – 1809), у Шведској познат као „највећа национална катастрофа у историји шведске државе“, довео је до тога да Финска целосно припадне Руској империји. Шведска је тако изгубила трећину своје територије и четврти део становништва.

Руски император Александар I је изненада завладао великом непознатом територијом коју су насељавали протестанти. Није заборавио да су Финци у стању да воде партизански рат и одлучио је да припајање Финске мора бити изведено веома пажљиво. Тако је 1809. Велика кнежевина Финска добила широку аутономију. Под шведском владавином Финци никада нису имали ништа налик на аутономију. Дозвољено им је и да сачувају своју религију, права и да живе под старим шведским законима.  

Александар I је 1811. године дао Финској и Виборшку губернију на Карелијској превлаци. Тако је темпирана бомба која ће експлодирати кроз 100 година. 

Годину дана касније престоница Велике кнежевине Финске уместо Туркуа (Åbo) постаје Хелсинки, пошто је ближе Санкт Петербургу и даље од шведског утицаја.

У другој половини 19. века кнежевина Финска је стекла важне привилегије попут свог монетарног система и своје армије. Али ускоро се руска политика према Финцима драстично променила. Почео је процес русификације, Финци губе власт, а финска армија је распуштена 1901. године да би њени војници ушли у састав армије Руске империје.

Незадовољни Финци су учествовали у Првој руској револуцији 1905 – 1907, па је император Николај II морао да уступи. 1906. Финска је постала прва земља у Европи у којој су жене добиле право да гласају и да учествују у раду парламента, а на међународним спортским такмичењима Финска је наступала под својом заставом.

Убрзо након бољшевичке револуције фински парламент је прогласио независност, а Лењинова признала нову државу. Али то није спречило војни конфликт. У Финском грађанском рату бели Финци су победили црвене Финце (које је подржавала Совјетска Русија) и две државе су се коначно одвојиле.

Последњи међусобни конфликт се догодио током Другог светског рата, и све због поклона императора Александра I. Карелијска превлака и Виборг су били кључни за одбрану Лењинграда. Пошто је СССР одузео ове територије у Зимском рату, Финска је сада била на страни нациста у нади да ће их повратити. У послератном периоду две државе одлучују да закопају ратне секире и Финска постаје један од најмирнијих суседа СССР, а затим и Русије.