Пет споменика у Москви око којих се још није слегла прашина (ФОТО)

1. Споменик Јурију Долгоруком

Легендарни оснивач Москве кнез Јуриј Долгоруки овековечен је у бронзи 1947. године поводом обележавања 800-годишњице града. Скулптор Сергеј Орлов је са много детаља приказао типски лик руског јунака са шлемом и у оклопу. Према московској легенди, приликом откривања споменика неко је из гомиле присутних узвикнуо „Баш личи!” (док је према другој верзији узвик био: „Не личи!”). Многи су сматрали да Долгоруки подсећа на централну фигуру чувене слике Виктора Васњецова „Богатир”.

Споменик је постављен на Совјетском (данас Тверском) тргу на месту некадашњег споменика Совјетском Уставу, који је 1919. године уклоњен. Познато је да се совјетска власт борила против сваког наслеђа Руске Империје. Међутим, Стаљин је лично желео да се његова владавина асоцира са древним јунацима Старе Русије: Јуријем Долгоруким, Александром Невским, Иваном Грозним (о двојици последњих је од Сергеја Ејзенштајна наручио снимање патриотских филмова). Али, после Стаљинове смрти најзагриженији чланови партије су сматрали да у центру Москве нема места за класно туђ елемент, неповезан са комунизмом.

Постоји и забавна прича о моделу коња. Наводно је Стаљин, када су му показали споменик, видео кобилу и рекао да јој треба додати атрибуте мушкости. Међутим, касније је Никита Хрушчов негодовао жалећи се да су они превелики, па су уклоњени...

2. Споменик маршалу Жукову

Георгиј Жуков је био херој СССР-а и један од маршала који су земљи донели победу у Другом светском рату. Он је примио прву, легендарну Параду Победе 24. јуна 1945. године. Фотографије са те параде надахнуле су уметника за овај споменик Жукову који је постављен 1995. године поводом 50-годишњице Победе.

Власти су за израду статуе издвојиле огромну суму од 3,2 милиона долара, али рад уметника Вјачеслава Кликова и архитекте Јурија Григорјева није Московљанима био по вољи. Главни повод за критику био је коњ. Он, наводно, није пропорционалан коњанику и стоји у неприродној пози. Осим тога, Жуковљево лице показује мало сличности са фотографијама. Сам скулптор се жалио на локацију споменика, јер на њега незгодно пада сенка Историјског музеја. Првобитно је планирано да се споменик нађе на Црвеном тргу, али комитет Унеска је заштитио културно наслеђе од таквог потеза. Зато је Жуков остао на улазу на Црвени трг, поред Историјског музеја, на Мањежном тргу.

3. Споменик Петру I

Најнеомиљенији споменик Московљана коштао је власти чак 16,5 милиона долара. Конструкцију високу скоро 100 метара направио је Зурам Церетели 1997. године по наруџбини московских власти поводом обележавања 300-годишњице руске морнарице. Статуа Петра I висока 18 метара стоји на броду који се налази на постољу.

Становници града негодовали су пре свега због џиновских размера споменика који одскаче од историјске панораме града. Против њега се чак одржавао митинг „Ту вас није било” и активисти су скупљали потписе за његово уклањање. Са доласком новог градоначелника покренуто је питање измештања статуе. Она је, између осталог, понуђена Санкт Петербургу, али је град одбио.

Критику је изазвало и то што Петрова скулптура сувише подсећа на други Церетелијев рад: споменик Колумбу који је он, према гласинама, хтео да прода САД, али Американци нису хтели да га узму, па је завршио у Порторику.

4. Споменик Владимиру Великом

Једна од најновијих статуа која је у друштву изазвала полемике био је споменик висок 17,5 метара посвећен кнезу Владимиру који је у Русију у 10. веку донео хришћанство. Дело скулптора Салавата Шчербакова постављено је поред Кремља 4. новембра 2016. године, на Дан народног јединства. Првобитно је требало да буде постављен на видиковцу Воробјови Гори, али то је изазвало негодовање јавности, јер би скулптура нарушила историјски изглед локације. Од овог места се одустало и из других разлога: Воробјови Гори су посебно заштићена територија, а осим тога, на обали реке Москве постоји велика вероватноћа од настанка клизишта.

Ново место је избрано интернет гласањем и статуа је постављена на Боровицки трг поред Кремља. Незадовољство грађана опет такође је изазвано тиме што статуа нарушава историјско-архитектонски ансамбл ове локације. Осим тога, полемику је изазвао и јунак споменика. Као прво, име Владимира је одмах повезано са Владимиром Путином и наводно његовом личном жељом да се успостави историјска паралела (што је председников прес-секретар демантовао), а као друго, Московљани су реаговали на оно што су доживели као општу тенденцију јачања утицаја Руске православне цркве, чији представници су били чланови конкурсне комисије. Осим тога, сматрали су да повод за постављање споменика (1000 година од кнежеве смрти) није убедљив.

Још један повод за критику било је то што су неки сматрали да Владимиру није место у Москви, јер је у време њеног оснивања 1147. године кнез већ био покојан. А у Кијеву, где је владао Владимир, већ постоји споменик висок 20 метара.

5. Споменик Михаилу Калашњикову

После споменика Владимиру Великом, скулптор Салават Шчербаков је направио статуу конструктора чувене аутоматске пушке АК-47, која и данас чини део наоружања војске у преко 50 земаља.

Споменик је постављен у центру Москве: у Оружејном сокаку испред „Оружејног” комплекса, инспирисаног Стаљиновим небодерима. Фигура Михаила Калашњикова висока два метра са сопственом аутоматском пушком у рукама налази се на постољу висине пет метара. Код његових ногу нашла се фигура арханђела Михаила, који копљем убија аждају. Постоље украшавају цртежи и пројекти Калашњикова, као и цитат: „Правио сам оружје за заштиту своје Отаџбине.”

Оштру критику изазвала је сама чињеница да се подиже споменик креатору оружја које је одузело животе милионима људи. Многи грађани су се запитали: ако је то споменик човеку, зашто он у рукама држи пушку, а ако је споменик оружју, зашто онда приказивати човека.

Али, посебно незадовољство Московљана изазвао је сам изглед скулптуре. На друштвеним мрежама називана је „наказном”. А галериста Марат Гељман, који је критиковао и споменик Петру I, композицију је описао као „архаичну” и „баналну”.