Чиме су се деца у Совјетском Савезу бавила после школе?

У советским дечјим клубовима и секцијама формирали су се будући инжењери, космонаути и спортисти. И све то било је бесплатно.

Много совјетске деце било је укључено у ваншколске активности у којима се није само проводило слободно време. Секције су биле корисне и у одабиру будућег занимања.

Први такви клубови почели су са радом у Москви, а касније и у другим градовима у СССР-у, почетком двадесетих година прошлог века. Звали су се домови или дворци пионира. На известан начин то су и били прави дворци, рестауриране трговачке виле национализоване после Револуције. Дворци пионира били су „лабораторије за васпитавање новог човека, културног грађанина социјалистичке отаџбине“, како су их описивали совјетски часописи.

И док су пре рата постојали само у великим градовима попут Харкова, Лењинграда, Кијева, Таганрога, педесетих година прошлог века почиње истински бум њихове изградње у целој земљи. За неколико година изграђено је више од две хиљаде домова пионира. Крајем осамдесетих било их је већ 3.800, а при сваком од њих радиле су десетине разних секција.


Један од највећих у земљи био је Московски дом пионира, отворен 1936. године у рејону Чистије пруди (шездесетих пресељен на Воробјове горе). Годину дана касније у дому је било више од 170 клубова које је посећивало три хиљаде тинејџера. Међу њима били су режисери Александар Мита, Станислав Ростоцки и Ролан Биков. Учило се цртање, плесање, анализа књижевног дела. Пионирима су у госте долазили тада познати писци Агнија Барто, Корнеј Чуковски, Самуил Маршак.

Велика пажња посвећивана је техничким секцијама. Фактички у сваком совјетском граду било је могуће уписати се у клуб за младе проналазаче, авиомоделовање, железнички и водени транспорт, телекомуникације, младе фотографе и синеасте.

Није било поделе на мушке и женске групе. али девојчице су се ипак радије одлучивале за ручну радиност, балет или драмску секцију уместо инжењерску. Пирографија и столарске радионице биле су популарније код дечака, мада је бивало и обрнутих примера.

Тинејџери који су волели аутомобиле, осим моделовања, могли су и да се сами провозају аутомобилима. У неким домовима пионира постојале су опремљене платформе за картинг и мото крос.

А чим је било младих аутомобилиста, морало је бити и младих саобраћајних милиционера. Тинејџери су на часовима носили плаву униформу и учили безбедност на путевима.

Постојале су и спортске секције, међу којима су биле и војно-патриотски оријентисане. Поред дечијих и омладинских спортских школа постојали су и клубови младих снајпериста, падобранаца, телеграфиста, кинолога, као и секције за спортску оријентацију и туризам. То нису била пука упутства како резервисати хотел, него прави туристички походи по шумама и сплаварење рекама.

А након чувеног лета Јурија Гагарина у бројним градовима у Совјетском Савезу појавили су клубови младих космонаута. Тинејџери су проучавали теоретске аспекте ракетног моделовања и историју космонаутике, али и имали школску летачку обуку на ваздухопловним тренажерима.

После распада СССР клубови су углавном почели да се наплаћују или су затворени. Ипак, у Русији настављају да раде бесплатно неке техничке секције, као што су дечје железнице и клубови космонаута при космичким центрима.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“