Како је изгледао живот у совјетској Белорусији (фотографије)

Евгениј Коктиш/Sputnik
На западној граници СССР-а налазила се република Белорусија коју нису заобишла бројна ратна страдања, али је она и поред тога дала видан допринос економском развоју земље.

Архитектонски изглед главног града Беолорусије Минска и дан-данас подсећа на совјетску еру, пространи тргови, велелепна здања стаљинске архитектуре, практично одсуство спољних реклама и киоска, као и стари совјетски називи улица.

Фабрика за израду сунка, 1953

Плакати најављују наступе минског циркуса, 1985.

Дан сећања на страдале у Чернобилској катастрофи 1986 года, која се догодила недалеко од белоруске границе. Радијација се проширила у дубину земље. Фотографија је из 1990.

Европски бизон – заштитни знак Националног парка Беловешка шума, 1989

Повратак кући из колхоза „миллионера

Пионири испред Брестске тврђаве, 1960-е

Белоруски научно-истраживачки институт ордена Радничке црвене заставе за узгајање кромпира и повртарство. У пластеницима у којима се гаји кромпир, 1984

Теретно возило БелАЗ-548 Белоруске фабрике аутомобила.

Меморијални комплекс Брестска тврђава у Белорусији, 1972

Белоруски партизани минирају мост, 1943

Совјетски тенкови на тргу Лењина (данас Независности), Минск, 1935

Пољско-литванско наслеђе

Историјски део Белорусије везан је Литванску кнежевину и Пољску. Ова страница историје поменутој земљи подарила је тврђаве и католичке цркве. Коначне контуре Белоруске ССР формиране су тек после Другог светског рата у коме је Бјалисток поново отишао Пољској. Устав Белоруске ССР 1927. године штампан је на четири језика која су била у употреби, руском, белоруском, пољском и јидишу. У новом уставу из 1937. године изостали су пољски и јидиш.

Фотографија из 1986.

У Несвижском замку из 16. века у совјетско доба налазио се санаторијум.

У Лидском замку из 14. века, у периоду од почетка двадесетог века па све до 1939. године налазио се стадион на коме је играо пољски тим. Када је тај простор постао део СССР, донета је одлука да се остаци замка не руше, фудбалски клубови су угашени, али деца су и даље шутирала лопту у рушевини.

Фотографија је из 1978. године

У Мирском дворцу из 16. века за време Другог светског рата Немци су направили јеврејски гето, а после се овде налазило удружење уметника, да би тек крајем седамдестих и почетком осамдесетих година прошлог века почела реконструкција. 

Фотографија из 1978.

Црвена црква (Црква светог Симеона и свете Јелене) у Минску изграђена је 1905. године. У совјетско време претворена је у филмски студио, а после тога Дом синеаста и Музеј филма. Након распада Совјетског Савеза поново је постала католички храм. 

У Цркви имена блажене девице Марије из 1700. године у Минску у време СССР-а било је смештено спортско друштво Спартак и ту су се одржавали тренинзи. Две куле су срушене, али после распада СССР-а реконструисане су.

Главно бојиште на источном фронту у Другом светском рату

Једна од најпотреснијих епизода везана је управо за Хатин, село које је потпуно уништено, а сви мештани побијени у склопу казнене операције. 1969. године подигнуто је спомен гробље Непобедиви човек.

Совјетски војници поред погођеног немачког тенка, Могиљев, 1941
Белоруски партизани минирају мост, 1943

Порушени Минск, 1941-42

Меморијални комплекс

Меморијални комплекс Брестска тврђава у Белорусији, 1972

Индустријализација

Главне индустријске гране у Белоруској ССР биле су машиноградња, металургија и енергетика. Као право чудо технике доживљавани су камиони кипери МАЗ које је производила Минска фабрика аутомобила, касније БелаАЗ, Белоруска фабрика аутомобила. Камиони су се извозили и користили у каменоломима и рудницима, приликом градње хидроцентрала, брана и многих других захтевних радова. Производе се и данас, а купује их и Русија.

Минска фабрика за производњу трактора имала је огромну продукцију.

Точак кипера МАЗ-525, 1953

Кипер на траци Минске фабрике аутомобила, 1953.

Теретно возило БелАЗ-548 Белоруске фабрике аутомобила.

Управљачки пулт Лукомске термоелектране у граду Новалукомљ у Белоруској ССР, 1972
Запослена у Минској фабрици кућних фрижидера демонстрира апарат

Земља кромпира

Постоји мноштво шала о Белорусима и кромпиру који се у Белорусији највише производи и користи због специфичног земљишта. Управо кромпир је много пута спашавао локално становништво од глади у неродним годинама. У националној кухињи велики број јела прави се од кромпира, а најпознатије је драники (палачинке од кромпира).

Сакупљање кромпира у совхозном газдинству, 1971

Сакупљање кромпира, 1973 .

Драники, палачинке од кромпира, 1987.

Белоруски научно-истраживачки институт ордена Радничке црвене заставе за узгајање кромпира и повртарство. У пластеницима у којима се гаји кромпир, 1984

Живот

Пионири испред Брестске тврђаве, 1960-е
На Дан Ивана Купале на подручју Државног музеја народне архитектуре и свакодневног живота код Минска, 1989

Повратак кући из колхоза „миллионера

Европски бизон – заштитни знак Националног парка Беловешка шума, 1989

Ремек дело архитектуре конструктивизма - Државна библиотека Белоруске ССР, 1962. 

Дан сећања на страдале у Чернобилској катастрофи 1986 года, која се догодила недалеко од белоруске границе. Радијација се проширила у дубину земље. Фотографија је из 1990.

Првенство СССР у аутомобилским тркама, 1956

Плакати најављују наступе минског циркуса, 1985.

Стан једне обичне белоруске жене, запослене у Минској фабрици за производњу трактора, 1982.

Минск, улица Совјетска, 1980.

Америчка делегација у посети Меморијалном комплексу Брестска тврђава у Белоруској ССР, 1978

Младе маме у граду Новалукомљ у Витебској области. У позадини је споменик команданту партизанског одреда Ф. Озмитељу, 1978.

Бензинска пумпа у Минску, 1978.

У градском парку културе и одмора у Минску, 1974.

Биоскоп Јубиларни у граду Гомељ, 1979.

Смотра младих извођача у Белорусском драмском театру Јанко Купал, 1953

Александр Стешанов/МАММ/МДФ



Белоруски вокално-инструментални ансамбл Сјабри, 1984.
Житељи града Минска на првомајској паради, 1983,

Фабрика за израду сунка, 1953

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“