Како је изгледао живот у совјетској Белорусији (фотографије)

Архитектонски изглед главног града Беолорусије Минска и дан-данас подсећа на совјетску еру, пространи тргови, велелепна здања стаљинске архитектуре, практично одсуство спољних реклама и киоска, као и стари совјетски називи улица.

Пољско-литванско наслеђе

Историјски део Белорусије везан је Литванску кнежевину и Пољску. Ова страница историје поменутој земљи подарила је тврђаве и католичке цркве. Коначне контуре Белоруске ССР формиране су тек после Другог светског рата у коме је Бјалисток поново отишао Пољској. Устав Белоруске ССР 1927. године штампан је на четири језика која су била у употреби, руском, белоруском, пољском и јидишу. У новом уставу из 1937. године изостали су пољски и јидиш.

У Несвижском замку из 16. века у совјетско доба налазио се санаторијум.

У Лидском замку из 14. века, у периоду од почетка двадесетог века па све до 1939. године налазио се стадион на коме је играо пољски тим. Када је тај простор постао део СССР, донета је одлука да се остаци замка не руше, фудбалски клубови су угашени, али деца су и даље шутирала лопту у рушевини.

У Мирском дворцу из 16. века за време Другог светског рата Немци су направили јеврејски гето, а после се овде налазило удружење уметника, да би тек крајем седамдестих и почетком осамдесетих година прошлог века почела реконструкција. 

Црвена црква (Црква светог Симеона и свете Јелене) у Минску изграђена је 1905. године. У совјетско време претворена је у филмски студио, а после тога Дом синеаста и Музеј филма. Након распада Совјетског Савеза поново је постала католички храм. 

У Цркви имена блажене девице Марије из 1700. године у Минску у време СССР-а било је смештено спортско друштво Спартак и ту су се одржавали тренинзи. Две куле су срушене, али после распада СССР-а реконструисане су.

Главно бојиште на источном фронту у Другом светском рату

Једна од најпотреснијих епизода везана је управо за Хатин, село које је потпуно уништено, а сви мештани побијени у склопу казнене операције. 1969. године подигнуто је спомен гробље Непобедиви човек.

Индустријализација

Главне индустријске гране у Белоруској ССР биле су машиноградња, металургија и енергетика. Као право чудо технике доживљавани су камиони кипери МАЗ које је производила Минска фабрика аутомобила, касније БелаАЗ, Белоруска фабрика аутомобила. Камиони су се извозили и користили у каменоломима и рудницима, приликом градње хидроцентрала, брана и многих других захтевних радова. Производе се и данас, а купује их и Русија.

Минска фабрика за производњу трактора имала је огромну продукцију.

Земља кромпира

Постоји мноштво шала о Белорусима и кромпиру који се у Белорусији највише производи и користи због специфичног земљишта. Управо кромпир је много пута спашавао локално становништво од глади у неродним годинама. У националној кухињи велики број јела прави се од кромпира, а најпознатије је драники (палачинке од кромпира).

Живот