Како су Американци од СССР-а „украли“ победу над Јапаном

Archive photo; Public domain; Russia Beyond
Американци су 1938. године себи приписали невероватни напад совјетске авијације на јапанску ваздухопловну базу на Тајвану који је импресионирао читаву Кину. Међутим, СССР не само што се није увредио, него му је то чак одговарало.

Помирење старих непријатеља

Док је на Западу Трећи рајх тек скупљао снагу за борбу за „животни простор немачког народа“, на истоку је Јапан већ интензивно радио на стварању Велике источне Азије под својим вођством. 1931. године Јапанци су напали кинеску Манџурију, где је убрзо створена марионетска држава Манџуко, а 1937. године почео је рат између Јапанске империје и Кине, у којем се решавало питање кинеског суверенитета. 

Совјетски Савез је забринуто пратио јапанску експанзију, с разлогом сматрајући да ће пре или касније тај процес стићи и до његових граница. У тим условима совјетско руководство је одлучило да склопи савез са својим давним непријатељем: владајућом партијом Републике Кине Коуминтанг и њеним лидером Чанг Кај Шеком. 

Непријатељство између двеју земаља изазвала је подршка коју је СССР током низа година пружао комунистима Мао Цедунга у њиховој борби против Коуминтанга. Међутим, агресија Јапана приморала је обе стране да седну за преговарачки сто. 

Јапанци улазе у Нанкин, 13. децембар 1937.

Операција Зет

Постигнут је договор о совјетској војној помоћи Кини. Током такозване Операције Зет Кинези су, између осталог, добили преко 80 тенкова, 700 моторних возила, преко 600 комада артиљеријског оруђа и око 400 митраљеза.

Најважнији део помоћи чинили су авиони. Застарелу кинеску авијацију савремено ваздухопловство Царске армије Јапана брзо је сравнило са земљом, што је Јапану омогућило надмоћ у ваздуху и несметано бомбардовање кинеских градова. СССР је са циљем да промени ову ситуацију почетком рата Кини ставио на располагање преко 300 ловаца И-15 и И-16 и око 150 бомбардера СБ и ТБ-3.

Јапанци бомбардују кинески град

У одбрану Кине

На молбу кинеске владе у земљу су почели тајно да стижу совјетски војни пилоти. Искусни пилоти, од којих су неки учествовали у Грађанском рату у Шпанији, не само што су обучавали кинеске војнике, него су и сами учествовали у биткама против Јапанаца. Како би избегли дипломатски конфликт са Токијом, совјетски пилоти су се у документима водили као добровољци или су носили кинеска имена. Тако је, на пример, командир Ханкоушке бомбардерске авио-групе Фјодор Полињин био познат као Фин По.

Фјодор Полињин

Први совјетски пилоти стигли су у Кину у новембру 1937. године и одмах ушли у борби против непријатеља. Више пута заостајући за Јапанцима по бројности, они су 4-5 пута дневно летели да заштите кинеске градове.

Након што је јапанско ваздухопловство претрпело тешке губитке на небу изнад кинеске престонице Нанкин, а њихови аеродроми у близини Шангаја почели да страдају у прецизним и разорним нападима, Јапанци су постали свесни да имају посла са опасним и припремљеним непријатељем. Њихова дотадашња безбрижност претворила се у опрезност. Али чак им ни то није помогло да спремни дочекају совјетски напад на Тајван (тада познат као Формоза).

И-16

Одважна операција

Напад на аеродром Мацујама у близини главног тајванског града Тајпеја планиран је за 23. фебруар 1938. године као „поклон“ Јапанцима поводом двадесетогодишњице Црвене армије. Била је то једна од највећих ваздухопловних база тадашње Царске армије Јапана. Токио је био уверен да је за непријатеље она недостижна.

28 бомбардера СБ са ознакама Ратног ваздухопловства Кине требало је да полети са аеродрома Ханкоу у близини Вухана, на скоро хиљаду километара од Тајвана. Друга група од 12 авиона са мешовитом совјетско-кинеском посадом полетела је из Нанчана, који је био ближе острву.

Мало је недостајало да до напада уопште не дође. Рано ујутро, када су авиони били спремни за полетање, на небу у близини Ханкоуа појавили су се јапански бомбардери. „Прошла ме је језа. Ако нас нападну, аеродром ће отићи у ваздух. Авиони су препуни горива и бомбе су већ постављене... Ако их ПВО не отера, све је пропало“, присећао се у својим мемоарима командант напада Фјодор Полињин. Катастрофа је избегнута, јер су се Јапанци изненада удаљили у правцу суседног града Чанша.

Напад на Мацујаму био је дотад невиђена операција. 28 бомбардера је за седам сати без пратње ловаца прешло хиљаду километара, од чега две стотине над водом. Група из Нанчана је због грешке у навигацији морала да се врати у базу.

Ради мањег утрошка горива и повећања долета Ханкоушка бомбардерска авио-група летела је на висини од око 5.000 метара. Без маски са кисеоником пилоти су током читавог лета били на ивици својих снага. „Срце брже лупа, у глави ти се врти, хвата те поспаност... ту можеш да се ослониш само на своју физичку издржљивост“, присећао се Полињин.

Тупољев СБ-2

Изненадни напад

Када су успешно стигли до Тајвана, совјетски авиони су прошли северна острва, а затим, нагло променивши правац, са пригушеним моторима кренули на Мацујаму.

На аеродром су бацили око 280 бомби. Уништено је 40 непријатељских авиона, не рачунајући оне који су се налазили у деловима у контејнерима, изгорели су хангари и трогодишње залихе горива.

Јапанци су били уверени да је њихов удаљени аеродром потпуно безбедан. Ниједан њихов ловац није успео чак ни да узлети. ПВО је закаснила, запуцавши тек када је совјетска авио-група  већ почела да се удаљава.

Токио је био у шоку. Било је јасно да су сада и сама јапанска острва угрожена. Губернатор Тајвана је смењен, а командат авио-базе Мацујама извршио је самоубиство.

Совјетски и кинески пилоти

Амерички тријумф?  

Совјетски пилоти су се без губитака вратили у Ханкоу, где су дочекани као хероји. Свечану вечеру у њихову част чак је посетила супруга кинеског лидера Чанг Кај Шека Сун Мејин.

Али док су за руководство земље околности напада биле познате, кинеска јавност није знала детаље о томе, с обзиром на посебан статус боравка совјетских пилота у Кини. 

Подвиг је тако приписан групи међународних (углавном америчких) добровољаца на челу са америчким пилотом Винсентом Шмитом. Ова група, званично 14. ескадрила Ратног ваздухопловства Кине, у суштини је била претеча чувених „Летећих тигрова“, добровољачке групе ловаца која ће у Кину стићи у априлу 1941. године.

„У једном листу, који је излазио у Ханкоу на енглеском језику, појавила се тих дана занимљива информација. Наводило се да је група кинеских авиона, којима су управљали страни пилоти, извршила напад на Формозу и јапанској авијацији нанела озбиљне губитке. А нешто даље је писало да су у нападу учествовали амерички пилоти“, присећао је Полињин.

The Hong Kong Telegraph је 25. фебруара објавио да је „неустрашиви ветеран многих ратова“ Винсент Шмит био на челу „првог одважног напада на јапанску земљу“, у којем су учествовали како кинески, тако и руски пилоти.

Винсент Шмит

Совјетска страна се тим поводом није оглашавала. Њој је чак одговарао овакав обрт. Шмит, с друге стране, не само што није демантовао лажну информацију, него је са задовољством примао честитке, давао интервјуе новинарима и славио се као национални херој.

Неколико дана касније истина је откривена: Јапанци су издали званично саопштење о томе да су у нападу на Мацујаму учествовали само совјетски бомбардери СБ. Када је ухваћен у лажи, Винсент Шмит је дао оставку и отишао у Хонгконг. 1. марта његова 14. ескадрила је расформирана због слабе ефикасности.

А совјетски пилоти, које су Кинези прозвали „мач правде“, наставили су да ратују у Кини до 1940. све док се поново нису заоштрили односи између Коуминтанга и Маових комуниста. Током читавог рата СССР је у Кину послао 3.665 пилота и техничких стручњака, од којих је 211 у тим борбама изгубило живот.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“