Ово је вероватно најпознатија свечана капа руских царева. Направљена је од злата, смарагда, рубина, спинела и бисера, а обод је од самуровог крзна.
Већина научника је склона да прихвати верзију по којој су капу направили јувелири Златне хорде крајем 13. века, а московски кнез Иван Калита ју је добио на поклон од кана Узбека.
Назив је добила по легенди с краја 15. века, према којој је византијски император поклонио ту капу кијевском кнезу Владимиру Мономаху.
Капа је коришћена у крунисању руских царева све до краја 17. века.
Ова икона са златним оковом садржи драгоцени крст направљен од Часног и Животворног Крста Господњег у 11. веку и панагију са три камена узета од гробног камена са Гроба Господњег.
Реликвије су донете у Москву почетком 1600-их, за време Бориса Годунова.
Крст је од 1547. године коришћен у церемонији устоличења руских царева.
Раскошни трон од златних плоча у које су инкрустрирани рубини, тиркизи и турмалини припадао је цару Борису Годунову, владара кога је овековечио Модест Мусоргски у својој чувеној опери.
Трон је поклон иранског шаха Абаса I. Направили су га ирански мајстори.
Коришћен је скоро два столећа.
Ово је један од неколико жезала у Оружејној палати музеја.
Коришћен је 1613. године на устоличењу цара Михаила Фјодоровича.
Ову драгоценост у стилу касне ренесансе направили су мајстори из Западне Европе.
Уз жезал иде и держава. И она је направљена у Западној Европи почетком 17. века.
У горњем делу је украшена рељефима са сценама из живота библијског цара Давида.
Державу красе крупни драгуљи – дијаманти, смарагди, рубини и сафири.
Ланац од злата има 88 алки.
Припадао је првом представнику династије Романов, цару Михаилу Фјодоровичу.
Свака алка има утиснут натпис, а све заједно чине један текст у коме је, између осталог, и молитва Пресветој Тројици и комплетан списак земаља које су тада припадале Русији.
Дијамантни крст је направљен 1662. године у мајсторским атељеима Кремља.
Био је део царевих „великих одора“.
Унутар крста се налази мањи крст који може да се скине.
Када је 1682. године умро цар Фјодор Алексејевич, који није имао деце, услед бољарских интрига руски престо су привремено делила његова два млађа брата, Иван и Петар.
15-годишњи Иван, који је био „слабога здравља и ума“, на церемонији устоличења је добио Мономахову капу (бр. 1 на нашем списку), а за 10-годишњег Петра је направљена слична, ништа мање драгоцена копија.
Кремаљски мајстори су за Ивана и Петра направили и овај необични двојни трон од сребра.
У раскошном, богато украшеном трону који више личи на павиљон у стилу барока постоји и тајно треће „седиште“ са прозорчићем.
Оно је скривено иза места предвиђеног за 10-годишњег цара Петра. То тајно место је направљено за саветника.
Ова свечана капа је припадала цару Ивану Алексејевичу, брату Петра Великог.
Иван Алексејевич је владао од 1682. до 1696. године.
Занимљиво је да је капа направљена у радионицама Кремља од драгоцености и дијаманата претходних владара.
Јединствени албум „Државне инсигније Московског царства“ посвећен ризницама Оружејне палате појавио се у издању Музеја Московског кремља на енглеском језику.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
