Погибију туриста из групе Дјатлова у зиму 1959. године изазвала је лавина која се обрушила на планински превој због изненадне промене времена. То је 11. јула 2020. године саопштио заменик начелника управе Јавног тужилаштва Уралског федералног округа Андреј Курјаков.
После обрушавања лавине планинари су одлучили да хитно напусте шатор, па су страдали од последица смрзавања и прелома костију изазваних тежином снега.
„Напустивши шатор, чланови групе су се заједно, без панике, удаљили око 50 метара и склонили поред каменог узвишења. То је природна брана против лавине. Поступили су исправно. То је још један разлог што је група била, такорећи, осуђена на пропаст, што се није вратила. Када су се окренули, шатор се више није видео“, рекао је он, додајући да је те ноћи видљивост била од 6 до 16 метара.
Фонд памяти группы Дятлова
Курјаков је објаснио да су планинари дошли до кедра и упалили ватру која је горела око сат и по. Ту су већ двојица чланова групе умрла од смрзавања. Остали су одлучили да се поделе у две групе, утврдила је истрага. Једну групу је предводио Игор Дјатлов, а другу инструктор за туризам Семјон Золотарјов.
„Подгрупа са Дјатловом је кренула да тражи шатор пратећи своје трагове. Они су се смрзли чим су изашли из зоне шуме, јер је температура тамо била минус 40-45 степени са јаким ветром“, рекао је заменик начелника управе тужилаштва.
Фонд памяти группы Дятлова
Друга група је такође кренула према шатору, покривајући грањем стазу којом су ишли, али су сами изазвали обрушавање снега који их је затрпао. Нашли су се испод снега дебљине три метра, објаснио је Курјаков. Тада су и задобили тешке преломе испод више тона снега. Управо ове механичке повреде су изазвале огроман број недоумица и различитих верзија о несрећи.
„Била је то херојска борба. Панике није било. Али у датим условима нису имали шансе да преживе“, истакао је заменик начелника управе Јавног тужилаштва.
Детаљи о експедицији и ознака поверљивости
Према плану који је усвојила Градска комисија за маршруте Свердловске области, експедиција у јануару-фебруару 1959. године под руководством студента пете године Радио-техничког факултета Уралског државног техничког универзитета Игора Дјатлова требало је да траје од 16 до 18 дана. Учесници су планирали да на скијама пређу 300 километара и освоје два врха: Отортен и Ојка-Чакур. Сви чланови експедиције имали су планинарско искуство и потребну опрему, групу су чинили студенти и дипломци универзитета, а био им је прикључен и инструктор Семјон Золотарјов.
Током експедиције једног од учесника групе, Јурија Јудина, заболела је нога и морао је да се врати у Свердловск. Тако је он једини преживео ову несрећу.
Фонд памяти группы Дятлова
До 14. фебруара 1959. године група је требало да пошаље телеграм из једне тачке експедиције, насеља Вижај, али они се тамо нису појавили. 20. фебруара почела је потрага. 26. фебруара на планинском превоју 300 метара од врха Холатчахл, који је касније добио име Превој Дјатлова, спасилачки одред је пронашао шатор с личним стварима и документима групе. Наредног дана на великом растојању о шатора пронађена су тела четири учесника групе, укључујући Дјатлова. Тела преосталих чланова групе пронађена су у марту-мају исте године.
Чим су тела погинулих пронађена, покренут је кривични поступак. Тада је судска медицинска експертиза утврдила да је шесторо чланова групе умрло од смрзавања, док су код троје утврђени преломи задобијени под „утицајем велике силе“, чији извор истрага није утврдила.
28. маја 1959. године тужилаштво Свердловске области обуставило је кривични поступак, наводећи као узрок смрти нејасну формулацију: „стихијска сила коју људи нису били у стању да савладају“.
Случај је добио ознаку тајности, према речима тужиоца, због једног документа у којем су описане методе тајног добијања информација током истраге. Због тога су и остали документи добили ознаку поверљивости.
Фонд памяти группы Дятлова
Тек 90-их година овај несрећни догађај је постао познат широм Русије и света. О инциденту са групом Дјатлова написано је много књига и снимљено више документарних и играних филмова.
75 верзија смрти и питање је затворено?
Тужилаштво је укупно анализирало 75 верзија о овом догађају, али највише пажње је посвећено најпопуларнијим објашњењима: несрећа са „летећим објектима“, тестирање ракета, нуклеарна експлозија, ураган, земљотрес на Северном Уралу, лавина, па чак и сусрет са страним диверзантима.
Верзија са нуклеарном експлозијом је отпала, јер на личним стварима чланова групе трагови радијације нису пронађени. Теорија о лансирању ракета такође је одбачена: у време експедиције са полигона Капустин Јер су заиста испаљене ракете, али он није видљив са превоја. Што се тиче летећих објеката, о којима су говорили неки очевици, истрага је проценила да се ради о илузији. Верзију са ураганом одбацили су климатолози, а земљотреса тих дана такође није било, саопштио је Курјаков.
Фонд памяти группы Дятлова
На прес-конференцији јавно тужилаштво је навело да је падина на којој се налазила група Дјатлова подложна лавинама и предложила је надлежној управи Министарства за ванредне ситуације и губернатору Свердловске области да ову област обезбеди.
Уралски федерални универзитет је препоручио туристима да не одлазе на Превој Дјатлова.
„Формално је ово крај. Питање је затворено“, закључио је Курјаков.
„Рођаци неће пристати на овакав закључак“
Адвокат Фондације сећања на групу Дјатлова Јевгениј Черноусов се не слаже са верзијом Јавног тужилаштва.
„Рођаци неће пристати на овакав закључак <…>, могућа је само техногена верзија. Ова провера фактички није дала никакав разултат“, изјавио је адвокат.
Фонд памяти группы Дятлова
Притом је сама провера тужилаштва била незаконита, јер је случај био затворен, а провере се могу вршити само у оквиру незатворених случајева, објаснио је Черноусов.
Њега је подржао руководилац Фондације сећања на групу Дјатлова Јуриј Кунцевич, који је такође истакао да ће фондација инсистирати на томе да се истрага о смрти младих људи поново отвори.