Зашто је Прва коњичка армија била Стаљинова омиљена војна јединица (ФОТО)

Јавно власништво
Јосиф Стаљин је био један од оснивача Прве коњичке армије и увек се према њој односио са великом пажњом и поштовањем. Многи од војника који су служили у њеном саставу заслужили су његово лично поверење и били с њим у пријатељским односима.

У Совјетском Савезу Прва коњичка армија увек се доживљавала као један од главних симбола победе бољшевика у Грађанском рату у Русији. О њој су се писале песме, стварале слике, снимали филмови. И мада у стварности она није била тако непобедива и беспрекорна, каквом ју је приказивала совјетска пропаганда, Прва коњичка је заиста у том тренутку била најмоћнија сила у структури Црвене армије.

Командири Прве коњичке армије

Оснивање коњичке армије у редовима бољшевика надахнули су њихови непријатељи, Белогардејци. Они су већ били поражени, када је бела коњица генерала Константина Мамонтова, пробивши у августу-септембру 1919. године положаје Црвене армије на Јужном фронту, извела смео и ефикасан напад на позадину бољшевика. У новембру је на основу Првог коњичког корпуса основана прва у историји Русије коњичка армија, а на њено чело је постављен Семјон Буђони.

Трубачи Прве коњичке армије

Један од иницијатора оснивања славне јединице био је Јосиф Стаљин, у то доба члан Револуционарног војног савета Јужног фронта. Он се увек с посебном пажњом и благонаклоношћу односио како према самој армији тако и ка онима који су прошли службу у њој. Као „ковачница кадрова“ Прва коњичка је земљи подарила седам будућих маршала и велики број генерала.

Делегација Прве коњичке армије. У центру Клим Ворошилов и Семјон Буђони

Број припадника Прве коњичке армије кретао се од 14 до 19 хиљада, што је била импресивна цифра по мерилима Грађанског рата. Иако су њену основу чиниле коњичке дивизије, армија је повремено добијала на располагање и пешадијске јединице, оклопне возове и авијацију.

Прва коњичка армија на паради на Црвеном тргу

Прва коњичка армија добро је дошла бољшевицима када је у новембру 1919. године пропао последњи покушај Белогардејаца да заузму Москву и однесу превагу у Грађанском рату. Она је одиграла кључну улогу у гоњењу и уништавању снага генерала Деникина које су се повукле на југ. Притом су црвени коњаници поразили и коњицу Мамонтова која се раније прославила чувеним јуришом.

Силовитим нападима Прва коњичка армија је одбацивала непријатеља, ослобађајући један по један град. Седмог јануара 1920. године освојено је једно од кључних упоришта белог покрета на југу Русије Таганрог, а већ три дана касније Ростов на Дону.

Управо у Ростову црвени коњаници су показали и своју тамну страну, о чему совјетска пропаганда наредних година није журила да обавести јавност. Јакоб Петерс, представник Чека (тајне полиције) у Првој коњичкој, телеграфисао је у Москву: „Армија Буђоног се распада сваким даном. Примећено је разбојништво, пијанчење, посете сумњивих жена штабу.“ Како би се поново успоставила дисциплина у 6. дивизију су са стране доведене јединице Црвене армије. Било је и стрељања.

У условима љуте фебруарске хладноће коњица Буђоног извела је напоран прелаз преко степе дуг преко 150 километара и у највећој коњичкој бици Грађанског рата (до 25.000 војника са обе стране) код насеља Јегорличка станица недалеко од Ростова на Дону поразила најважнију офанзивну групу Белогардејаца: коњицу генерала Алаксандра Павлова.

Током готово два месеца на пролеће 1920. године Прва коњичка армија кретала се са југа Русије до централне Украјине, где је у јеку била пољска офанзива. Ту је она поново постала спасоносна полуга совјетске команде. Ослободивши градове Житомир и Бердичев, коњица Буђоног је заобишла 3. пољску армију генерала Ридз-Смиглија, приморавши га да почетком јуна напусти освојени Кијев.

Даљи развој пољске кампање Првој коњичкој је одузео ореол непобедивости. Док је покривала јединице Црвене армије које су се повлачиле из Варшаве, у августу 1920. године потукла ју је пољска коњица код Замостја. Претрпевши велике губитке (који до данас нису објављени), коњичка армија је чудом избегла да буде опкољена и успела да се повуче на исток. Притом је у повлачењу вршила погром над Јеврејима и показала суровост према локалном становништву.

Па ипак, свој ратни пут Прва коњичка армија је завршила победнички. Коњаници Буђоног интензивно су учествовали у разбијању снага генерала Врангела које су заостале на Криму, као и такозване Револуционарне устаничке армије Украјине Нестора Махна. Када је отпор совјетској власти на европском делу територије Русије потпуно уништен, Кремљ је проценио да је Прва коњичка армија обавила свој задатак, па је у мају 1921. године расформирана.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“