Ово су Стаљинове фотографије за које совјетски људи нису смели да знају

После скидања ознака тајности са бољшевичких архивских докумената, постало је јасно, колико се заправо совјетска номенклатура скривала од свог народа. Тако, рецимо, цензуре нису биле поштеђене чак ни фотографије првог човека у земљи.

Изгнаничка прошлост

Као револуционар Јосиф Стаљин се пет пута нашао у сибирском прогонству. Укупно, више од десет година, током којих је више пута допадао затвора, живео са бројним женама (гоњен је између осталог и због развратног понашања према 14-годишњој сеоској девојчици), добио ванбрачну децу и бежао у друге градове после неиспуњених обећања да ће се оженити, настављајући тамо своју револуционарну активност против царског режима.

Сва та хапшења и протеривања била су документована, а вођин досије красиле фотографије. Међутим, после доласка Стаљина на руководеће положаје у држави оне су постале непожељне. Уосталом, на тим фотографијама недодирљиви, идеализовани Стаљин, иако и борац против режима, ипак је био криминалац.

И поред тога, међу партијским функционерима било је људи који су покушавали да сакупе материјал о поменутом периоду вођиног живота. Њихова судбина била је предвидива, осуђивани су на стрељање. После тога материјали су из северних регионалних архива, где су чувани, пребацивани у архиве који су били у ингеренцији Кремља. Стаљинове фотографије из прогонства совјетски људи видели су тек после његове смрти.

Приватан живот

Стаљинова породица и деца имали су посебан статус. Фотографије из кућне архиве нису биле намењене знатижељницима, новине их нису објављивале и није их видео скоро нико ко није спадао у најужи круг. Тридесетих и четрдесетих година прошлог века Стаљинов живот који је излазио из партијског оквира био је под велом тајности.
фотографија из приватне архиве, са децом и породицом тридесетих-четрдесетих година.

Стаљина је нарочито нервирала једна фотографија која је процурела и дошла до руку новинара, и то страних. Била је то фотографија његовог најстаријег сина Јакова кога су Немци заробили. Фотографија заробљеног вођиног сина, исцрпљеног од умора, обишла је свет. Немачка пропаганда лансирала је гласине да Јаков пристао на сарадњу. У СССР-у, међутим, фотографију нико није видео, јер је ситуација била под контролом. Исто тако Стаљиновог најстаријег сина нико више у Совјетском Савезу није видео.

Он је имао дуготрајни сукоб са оцем (Јаков је покушавао да се убије током једне свађе са Стаљином, али је промашио). Отац га је приликом каснијих сусрета на то подругљиво подсећао говорећи: „Ха, промашио“.

У мемоарима „Двадесет писама пријатељу“ Стаљинова јединица Светлана Алилујева је забележила: У зиму 1943-44 године, после Стаљинграда, отац ми је приком једног од ретких сусрета рекао: „Немци су предлагали да разменимо Јашу за неког од њихових... Цењкаћу се са њима. Не, тако је то у рату“.

Стаљиново лице без ретуширања

Прележане богиње у седмој години оставиле су трагове на Стаљиновом лицу у виду ожиљака. Притом су сви у Совјетском Савезу били убеђени да он дивно изгледа, нарочито за своје године. На фотографијама је његово рошаво лице било озбиљно ретуширано, и на тај начин вођи скинуто десетак година, а избраздана кожа лица скривена.

Такво мукотрпно ретуширање за његове владавине примењивано је много пута и није се тицало само портрета.

Избрисани противници

Временом су и заједничке фотографије бивале кориговане. Након што би још неког од блиских сарадника подвргао репресији, жигошући га као „непријатеља народа“, Стаљин би га уклањао и са заједничких фотографија.

Чистоту у функционерским редовима совјетска пропаганда одржавала уз помоћ хемијских реагенаса. Непожељни су брисани са негатива, као да их никад није ни било, а раније развијене фотографије, пре ретуширања, забрањиване су.
Односило се то на Стаљинове фотографије са Троцким, Бухарином, Тухачевским, Јежовом и многим другим политичарима.