Једино доба када су Русијом владала два цара

Russia beyond; Public domain; Moscow Kremlin Museums
Заправо, постојала је и трећа особа која је иза трона повлачила конце.

На први поглед тешко је замислити да две особе у 17. веку истовремено владају Русијом са њеном вишевековном традицијом аутократије, а да се притом међусобно не поубијају. Али, то је била реалност у периоду од 1682. до 1696. када су два брата, Иван и Петар, седели заједно на престолу, а међусобно задржали добре односе.

Необичан двојац

1683. шведска дипломатска мисија стигла је у Москву и посетила оба цара. Енгелберт Кемпфер, немачки путник који је пратио Швеђане као секретар амбасадора, присећао се састанка: „Двојица царева су седели у соби за аудијенцију на две сребрне столице под иконама, обојица одевени у царску одору покривену драгуљима. Старији брат се једва покретао, седећи спуштена погледа, не гледајући ни у кога. Млађи је сваког дочекивао отворено... и говорио је веома брзо.”

Млађи брат је био 11-годишњи Петар (Петар Велики, 1672 – 1725), који ће улажући неизмерне напоре Русију претворити у европску империју. Старији брат, 16-годишњи Иван V (1666 – 1696) није оставио опипљив траг иза себе и данас је готово заборављен. Али како су њих двојица уопште доспела заједно на престо?

Два брата

Иванов и Петров отац, Алексеј Михајлович (1629 – 1676) владао је Русијом преко 30 година. Цар се два пута женио: најпре Маријом Милославском, која му је родила 13 деце, а затим, после Маријине смрти, Наталијом Наришкином, са којом је имао троје деце. И Милославски и Наришкини су биле две утицајне аристократске породице које су желеле да се њихов потомак нађе на престолу.

1682. године, после смрти Алексеја и Маријиног најстаријег сина Фјодора III, који је владао од 1676. године, дошло је време да се одлучи ко ће следећи заузети руски престо: Маријин син Иван (15-годишњак), следећи у низу, али болешљив и равнодушан, или Наталијин син Петар (10-годишњак), активан и амбициозан, али веома млад.

Борба за власт

Најпре је изгледало да су Наришкини успели у својој намери да Петра поставе за цара. Њихови аргументи су били убедљиви. Како је записао историчар Сергеј Соловјов у 19. веку: „Подржати неталентованог, нејаког Ивана значило би гурнути земљу у хаос.” 27. априла 1682. године патријарх Јоаким, поглавар Руске православне цркве, прогласио је Петра за цара.

Међутим, борба није окончана. Мада Ивана престо уопште није занимао, његова 25-годишња сестра Софија, која је неформално предводила групу присталица Милославских, била је жељна власти. „Софија није могла да се помири са чињеницом да ће њена маћеха, коју је мрзела, [индиректно] владати земљом”, објашњава Соловјов.

Крвопролиће у Кремљу

Софија и њене присталице изиграли су Наришкине и изазвали устанак московских пукова стрелаца (тадашњих гардиста). „Стрелци” су били утицајна група елитне пешадије. Они су се осећали несигурно, јер су им током 17. века цареви одузели привилегије, па их је било лако нахушкати у потребном правцу. „Стрелци се нису разумели у политику, али су сматрали да им је дужност да се умешају у државне послове у случају да земља скрене са правог пута”, записао је британски историчар Роберт Меси у својој књизи „Петар Велики: Његов живот и свет”.

Устанак стрелаца

15. маја стрелци су опколили Кремљ, разјарени због гласина о томе да су Наришкини убили Ивана (њих су вероватно шириле Софијине присталице). И мада се Иван појавио пред њима, стрелци су извршили покољ који је трајао четири дана, брутално убивши два Наталијина брата, њиховог саветника Артамона Матвејева и многи друге бољаре блиске Наришкинима. Коначно, добро наоружана гомила је наметнула своју вољу царској породици: Петар је остао цар, али је владао заједно са Иваном.

Како је то функционисало?

25. маја, само неколико дана након што су стрелци Кремљ оставили у крви, одржано је званично крунисање Ивана V и Петра I. „Ништа слично овој необичној, напречац организованој церемонији није се догодило не само у Русији, него ни у једној европској монархији”, истиче Роберт Меси.

Седели су на специјалном трону са два седишта и обојица су крунисана Шапком Мономаха, старом круном руских царева, мада је после крунисања Петар, као млађи брат, морао да носи посебно направљену копију. Иза трона налазио се специјални простор за тутора младих царева који их је саветовао шта да раде и шта да кажу током крунисања.

Четири дана касије Бојарска дума је под притиском стрелаца званично објавила да ће Софија бити регенткиња. И током наредних седам година Русијом је владала она са блиским кругом својих присталица. Што се тиче Ивана и Петра, они су били формални владари, чија је дужност била да примају делегације, присуствују молитвама, званичним прославама и сл.

Крај тандема

Осим тога, у периоду до 1682. до 1689. Петар је већи део времена проводио изван Москве, у селу Преображенско, заједно са својом мајом. Млађи цар, који је био присутан када су чланови његове породице и њихове присталице поубијани у Кремљу, имао је само непријатна сећања на царски двор.

„Крваве, ужасне сцене пред његовим очима, мучна смрт чланове његове породице, његова мајка у очајању, моћ која им је одузета...” Сергеј Соловјов набраја духове прошлости који су утицали на Петрово детињство и највероватније од њега начинили немилосрдног владара. До 1689. године 17-годишњи Петар је преузео власт и своју полусестру Софију затворио у манастир.

Софија у манастиру

Што се тиче Ивана, старији брат никада није показао интересовање за државне послове. Био је лошег здравља, а многи историчари сматрају да је био и ментално хендикепиран, мада се можда ради само о гласинама. У сваком случају, Петар се према Ивану увек понашао са поштовањем, барем званично. Након што је збацио Софију са власти, писао је Ивану: „Сада, господине, мој брате, време је да ми сами владамо... и ја сам спреман да те поштујем као свог оца.”

Иван никад није говорио против Петра и формално су наставили заједно да владају Русијом, мада је Иван био неприметан у политици, вечно остајући у сенци свог млађег брата. Иванова смрт 1696, тиха и мирна какав је био читав његов живот, окончала је необичан период истовремене владавине двојице царева у Русији, и тако нешто се више никад није поновило.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“