Ахилова пета руске авијације у Првом светском рату (ФОТО)

Public domain
Руско царско ратно ваздухопловство које је бројчано било највеће на свету имало је добре шансе да постане највећа сила у Првом светском рату. Међутим, количина није за собом повукла и квалитет.

1. Почетком Првог светског рата Руска Империја је имала најмногобројнију ваздухопловну флоту: 264 авиона и 14 дирижабла. Управо у Русији је пројектован први серијски вишемоторни бомбардер у историји по имену „Иља Муромец”, а на његовој основи за Руску царску морнарицу је направљен јединствен хидроавион. У децембру 1914. године Николај II је основао прву ескадрилу бомбардера у историји авијације.

2. Упркос томе, Руско царско ратно ваздухопловство није заузело водеће позиције међу светским силама. А основни разлог је слаба техничка опремљеност.

3. Авио-парк Русије, који су у августу 1914. године чинили углавном француски једнокрилци „Њупор”, био је прилично истрошен. Самим тим, већина губитака почетком конфликта (понекад и до 90%) није се дешавала у ваздушним биткама, него су то биле несреће због техничке неисправности.

4. У Руској Империји практично није постојала производња авио-мотора. Мале количине испоручивала је само локална филијала француског произвођача „Гном-Рон” (GnomeetRhône), а највећи део авиона набављао се из иностранства. Оваква стратегија довела је до несташице мотора, када су 1916. године савезници нагло редуковали испоруке, јер су и њима били потребни после великих губитака летелица у бици на Соми.

5. Ништа мање озбиљан проблем била је слаба обученост пилота. Обука се одвијала споро, а пилоти су у јеку рата често морали да одлазе у Француску на праксу. Како је записао извесни официр Цветков: ...само неки, радозналији официри полазници пилотске школе на личну иницијативу су проучили састав и рад мотора, његов ремонт и подешавања, посматрајући рад механичара. Док је већина официра сматрала да им то није потребно. Осим тога, Русија је била једина учесница рата која није имала план мобилизације пилота из цивилног ваздухопловства.

6. Према броју извојеваних победа најбољи руски пилоти су значајно заостајали за „Црвеним бароном” Манфреда фон Рихтхофена и других немачких и британских пилотских асова. Међутим, када се ради о јунаштву они су могли да науче понешто своје западне колеге. Управо руски пилоти Петар Нестеров и Александар Казаков су први у историји авијације у ваздушној бици извели таранирање, односно забијање својом летелицом у непријатељски авион.

7. Руска команда често није знала како ефикасно да употреби своје ваздухопловне снаге, а понекад није ни довољно ценила њихову улогу. Између осталог, управо због тога што је командант 2. ваздухопловне армије генерал Александар Самосонов занемарио податке ваздушног извиђања о напредовању 17. корпуса Августа фон Макензена дошло је до катастрофалног пораза руске војске у бици код Таненберга крајем августа 1914. године.

8. Уочи избијања рата проналазач Глеб Котељников представио је јавности први падобран на свету. Међутим, надређени царског ратног ваздухопловства велики кнез Александар Михајлович, који је иначе много учинио за развој руске авијације, овог пута није видео потенцијал у овако важном изуму: „Падобрани у авијацији су само штетни, јер ће се пилоти у случају најмање опасности од стране непријатеља спасавати падобранима, остављајући авионе на цедилу. Машине су вредније од људи. Машине увозимо из иностранства и зато морамо да их чувамо. А људи ће се наћи, ако не једни, онда неки други!” Падобрани су у иностранству стекли широку примену, али не и у Русији. Руски пилоти су почели да их добијају тек када је рат већ био у пуном замаху.

9. Али било је и позитивних примера у односу према ратном ваздухопловству. 31. августа 1914. године командант 8. армије генерал Алексеј Брусилов обратио се врховној команди: „Сада смо потпуно остали без летелица толико драгоцених за извиђање, што команду снагама доводи у тежак положај... Покорно молим Ваше царско величанство да пружи армији велику помоћ у 'Форманима' и 'Њупорима'. Активност пилота у извиђању је незамењива.”

1916. године, већ као командант Југозападног фронта, Брусилов ће масовно користити авијацију у једној од највећих операција у читавом рату, познатој као Луцки или Брусиловски пробој. Авиони су интензивно коришћени и током Ерзерумске офанзиве против Турака (почетком 1916), за тражење непријатељских подморница у Црном мору и у бомбардовању аустроугарске тврђаве Пшемисл, на коју је руска авијација бацила преко 200 бомби.

10. У тренутку када је Фебруарска револуција 1917. године уништила Руску Империју, у саставу ратног ваздухопловства било је 1039 авиона, од чега је само 590 било у активној употреби. За четири године рата ситуација се практично није променила. Значајан део авио-парка чинили су застарели модели у незадовољавајућем техничком стању. Као и раније, у први план нису избијали авиони, него пожртвованост, упорност и херојство руских пилота.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“