Русија је до 20. века била претежно пољопривредна земља, а већином је извозила сировине. Конопља, биљка из породице cannabis sativa, била је један од најзначајнијих артикала руског извоза. Биљке које су узгајане у Централној Русији имале су у себи мало тетрахидроканабинола, главне психоактивне супстанце у канабису, па се није користила за „релаксацијуˮ (није забележено њено масовно коришћење у ове сврхе), али држава је на њој ипак добро профитирала. Па и више од тога, Русија је њоме снабдевала свог највећег поморског непријатеља, Велику Британију, која је од руске конопље правила ужад и другу опрему за морнарицу...
Cannabis sativa је једна од најбрже растућих биљака на планети и вероватно једна од првих од које је човек направио тканину. У старој Кини први папир се правио од ове биљке. Прва Библија Јохана Гутенберга, први амерички Устав и Декларација независности одштампани су на папиру од конопље.
Конопљино платно се прави до биљке Cannabis sativa L. subsp. sativa, што је врста која се користи за индустријске сврхе. Добијена нит има специфичне физичке карактеристике: сувише је дебела да би је појели инсекти као што су мољци и тако је чврста да су ствари које се од ње праве веома трајне. Конопља се користила за производњу платна за одећу и постељину, ужади и опреме за коње, па чак и оклопа. Ратници у Старој Русији су за своју одећу пришивали слојеве конопца од конопље, који су их штитили од стрела, мачева и копаља. Такође, конопља не труне, чак ни у сланој морској води, што је чини савршеним материјалом за поморску ужад и једра.
У руском језику постоји придев „поскониˮ(‘посконный’), који се користи да опише нешто веома старо, традиционално, што се везује за руралну Русију. Али многи не знају да овај придев потиче од речи „поскоњˮ(‘посконь’), која означава мушку биљку канабиса. Мушке биљке се углавном користе у индустријске сврхе, јер су више, гушће и немају семена која компликују производњу нити. Али зашто је Русија некад била толико везана за конопљу?
Индустријска конопља гајила се на руским територијама још пре Христа. Од ње су се правили одећа, рибарске мреже, конопци, а касније и коњска опрема и оклопи. Сељаци су храну припремали на конопљином уљу, јер у централним и северним регионима земље сунцокрет није био доступан.
Од 16. века руска држава је почела да производи више конопље него што јој је било потребно, јер се отворило тржиште за извоз. Како је до тога дошло?
У 16. веку Ричард Чанселор је успоставио трговину са руским царством. Британци су отада почели да увозе руску конопљу, али ова трговина је врхунац доживела за време владавине Петра Великог.
У другој деценији 18. века Велики северни рат између Шведске и коалиције Русије, Данске, Норвешке, Саксоније и Пољске био је у пуном замаху. Британија се није мешала све до 1717, али је заправо много раније пришла руској страни, и то због конопље.
Бизнис и рат понекад иду различитим путевима. Како би одржала своју поморску силу, Британији су били потребни дрво, гвожђе и конопља. Пре Северног рата, Британија је конопљу и гвожђе набављала углавном из Шведске, али за време рата Швеђанима није пружила помоћ у борби против Руса. Озлојађен због тога, Карл XII Шведски подигао је цене кудеље и гвожђа.
1715. године Британија је почела да увози гвожђе из Русије, а Петар Велики је схватио да би требало да извози и конопљу. Исте године руски цар је објавио наредбу да се повећа производња конопље и истовремено је Британији понудио ниже цене од Шведске. Док је Шведска тону конопље продавала за 22 фунте, Петар је понудио цену до 6 фунти. Британски морнарички официри такође су потврдили да је руска конопља много боља од шведске.
Ако се урачунају трошкови логистике, за енглеске трговце је једна тона руског материјала од конопље коштала нешто више од 10 фунти! И, што је најважније, руске залихе су биле непресушне у поређењу са шведским релативно скромним капацитетима... Чувајући своје трговачке бродове који је требало да стигну до балтичке обале кроз воде под шведском контролом, Британија је фактички стала на руску страну у рату. 1715. године 200 енглеских трговачких бродова стигло је у Санкт Петербург и Ригу и откупило огромне количине тканине и ужади од конопље, обезбеђујући Русима новац потребан за наставак рата.
На крају је, као што знамо, 1721. године Шведска поражена, а Русија је постала империја. Све до почетка 19. века Русија је била једини снабдевач Велике Британије конопљом (96% британске поморске опреме прављено је од руске конопље), мада су политички две европске суперсиле биле на супротстављеним странама у многим ратовима за време 18. века.
Преко 32.000 тона конопље извозила је Русија годишње у 18. веку. Сељаци из Орловске, Калушке, Курске, Черниговске и других области Русије зарађивали су на узгоју ове биљке и производњи материјала од конопље.
Али, почетком 19. века Британија је почела да увози памук из Америке, а јута, која је била јефтинија у производњи, почела је да се користи за поморску опрему. Пао је извоз руске конопље у Британију. Па ипак, Русија је наставила да извози овај производ у преко 10 европских земаља. У другој половини 19. века конопља је чинила од 50% до 74% укупног руског извоза, а до краја века Русија је производила 140.000 тона конопље, што је чинило 40% укупне производње ове биљке у Европи.
Међутим, почетком 20. века јута је готово у потпуности потиснула конопљу у производњи бродске опреме, а пароброди, који су почели да се користе од средине 19. века, заменили су једрењаке. Тако је окончана моћ Руске Империје на пољу извоза конопље. До дан данас руски град Дмитровск у Орловској области носи слику канабиса на свом грбу, подсећајући да је овај регион био међу водећима на свету у производњи ове биљке у златно доба конопље.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
