„Додељено му је звање Хероја Совјетског Савеза. Борио се све док му тенк није прегазио оруђеˮ, наводи се у одлуци команданта 18. армије Андреја Смирнова.
Государственный каталог Музейного фонда Российской Федерации / Public Domain
Свој подвиг Јаков Кољчак је извршио 13. јула 1941. године у борбама код села Фиљановка у Хмељницкој области. Послуга оруђа требало је да заустави непријатељску колону на чијем челу су ишли лаки мађарски топови „Тољади Iˮ. Артиљерци су их пустили да приђу на 150 метара. Након тога непријатеља је очекивало непријатно изненађење. Већ првим хицем совјетска „четрдесетпетицаˮ уништила је један тенк. Затим се запалио и други.
Прибравши се, непријатељ је отворио ватру и побио готово читаву посаду оруђа. И топ је оштећен, али Кољчак који је преживао наставио је сам да се бори. Морао је сам да доноси муницију до топа, да пуни топ и да нишани на циљ. А притом је морао да гађа са сломљеним нишаном.
Директним нишањењем Јаков Кољчак је уништио још два тенка. Битка је трајала око сат времена. На крају је једини преживели артиљерац од свих чланова посаде тешко рањен и контузован.
Занимљиво је да су ови догађаји касније описани са две стране. Њихов сведок је био војни дописник Сергеј Борзенко који је објавио књигу „Живот у ратуˮ. Такође, ова борба код Фиљановке спомиње се и у књизи „Magyar Steelˮ (Мађарски челик).