Како је часопис Time двапут изабрао Стаљина за човека године

1940. године – због совјетско-немачког споразума о ненападању

Године 1939. рат је био неизбежан. Хитлер је управо заузео Чехословачку и будући савезници – Француска, Британија и СССР – преговарали су о мулитилатералном одбрамбеном споразуму у покушају да зауставе нацистичку Немачку.

У таквој ситуацији Стаљин је ризиковао. Ради је се одлучио да склопи пакт о ненападању са Хитлером него натегнут савез са Британијом и Француском. Склапајући овај споразум, Стаљин је добио на времену да се припреми за рат, док је тајним протоколом осигурао померање совјетских граница миљама на запад, припремајући припајање балтичке обале, источне Пољске и делова Румуније, отприлике обнављајући некадашње границе Руске Империје. Хитлер је, са друге стране, обезбедио мир на Источном фронту и могао да се концентрише на рат на Западу.

Рећи да је овај пакт био шок за Запад била би сувише блага оцена. Time га је назвао „дипломатским демаршом који је потресао светˮ, а Стаљина прогласио „човеком годинеˮ јер је својеручно „пореметио баланс снага у Европиˮ и тако отворио пут Немачкој да започне Други светски рат.

Global Look Press

Европска штампа била је једнако изненађена. Британски Guardian овај потез је окарактерисао као „издају Русијеˮ, сугеришући да су се СССР и Немачка договориле о подели сфера интереса у Источној Европи. У Француској лист Paris-soir је објавио да су радници у фабрикама „трљали очи у неверици док су читали вестиˮ и упоредио споразум са „бомбом која је експлодирала на европском дипломатском фронтуˮ.

До данас историчари не могу да се сложе о стварним последицама споразума.

Руски председник Владимир Путин је у свом тексту за National Interest 2020. истакао да се „за разлику од многих других европских лидера тог времена, Стаљин није осрамотио сусретом за Хитлером, који је међу западним народима био доста угледан политичар и добродошао гост у европским престоницамаˮ.

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram, који је удобнији и безбеднији од Facebook-a! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

1943. године – за херојску одбрану Стаљинграда

Међутим, колико год осуђујући је био приказ Стаљинове персоне 1939. године, три године касније Time открива његово друго лице: вођу челичне воље, неуморног државника који чврсто стоји супротстављајући се нацистичким хордама и претвара их „у прахˮ.

Заправо, часопис није био далеко од тврдње да Стаљин тиме што је одбранио Стаљинград није спасао само Русију, него читав европски континент.

„Да су немачке трупе прошле челично брањени Стаљинград и неутралисале руску офанзивну моћ, Хитлер не само што би постао човек године, него и неприкосновени владар Европеˮ, наводи Time, описујући највећу, најкрвавију битку Другог светског рата. „...Али Јосиф Стаљин га је зауставио.ˮ

И заиста, управо на спаљеним и крвљу натопљеним улицама Стаљинграда Совјети су сломили кичму Хитлерове ратне машинерије. Ту је из строја избачено 850.000 војника Немачке и њених савезника. Неки су погинули, други рањени или заробљени. Црвена армија је платила вишу цену: 1,1 милион жртава, укључујући и оне који су тешко рањени и умрли на бојном пољу или у заробљеништву.

Global Look Press

Губици међу цивилима били су такође огромни, јер је на хиљаде људи умирало у немилосрдном гранатирању, од болести и глади, или пак директно од руке окупатора. 1943. године специјална државна комисија истражила је нацистичке злочине у овом рејону и забележила да су окупационе снаге намерно убиле или мучиле до смрти 38.554 цивила из Стаљинградског региона, док је њих 42.797 умрло у гранатирањима, а 64.224 је одведено у заробљеништво у Немачку. Данас историчари кажу да је реалан број можда и већи. Неки процењују да се ради о најмање 235 хиљада цивилних жртава у граду и широј околини за време битке, мада ова тема још није довољно проучена. 

У сваком случају, после пет месеци бруталне борбе, Стаљин је Хитлеру нанео пораз од којег се овај неће опоравити. А то је учинио, тврди Time, ослањајући се углавном на чисту вољу, своју сопствену и руског народа.

Велики део његове војске је страдао; нестао је и велики део пољопривредних добара и индустрије; милиони мушкараца отишли су на фронт, па су сада код кућа дрва секли и у фабрикама радили мушкарци заједно са женама и децом. Америчка помоћ стигла је прекасно, пресретана немачким нападима, а други европски фронт биће отворен тек 1944...

„Само Стаљин зна како је успео да учини да 1942. година за Русију буде боља од 1941ˮ, наводи Time. „Али успео је у томе... Стаљинград је издржао. Руски народ је издржао.ˮ

Кључна је била „величанствена воља руског народа да се одупреˮ, као и Стаљинова лична неуморна државничка и дипломатска вештина, пише Time. Док се његов народ, неухрањен и исцрпљен, борио, он је осмишљавао стратегије, бирао способне војсковође и подизао народни морал обећавајући помоћ од савезника, на којој је истрајно инсистирао.

Стаљинград је без сумње преокренуо ток Другог светског рата. Истина, савезничке снаге су извојевале друге значајне победе 1942. године. Британци су поразили Немце код Ел Аламејна у Северној Африци, а Американци су се успешно носили са Јапаном на Пацифику. Али, како тврди Time, њихови успеси, „ма како значајни били... неизбежно бледе у поређењу са оним што је Јосиф Стаљин учинио 1942. годинеˮ.

То су, дакле, била два броја часописа Time и две приче о томе како је Јосиф Стаљин ужаснуо и одушевио свет: најпре као сурови тиранин, а затим као срчани борац који свој народ води у победу. Опортуниста и проницљив државник, сурови диктатор и заштитник Отаџбине, креатор масовних прогона и човек иза индустријализације земље: и 80 година касије свет још увек дискутује о томе који део његовог наслеђа је значајнији.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!