Отели Немцима авион испред носа: Спектакуларно бекство из немачког заробљеништва

Николај Лошаков и Иван Денисјук су на заплењеном авиону Fi 156 Рода успели да побегну из немачког заробљеништва.

Николај Лошаков и Иван Денисјук су на заплењеном авиону Fi 156 Рода успели да побегну из немачког заробљеништва.

Немачки федерални архив / Wikimedia.org
Пре тачно 77 година, 11. августа 1943, совјетски војници су извели прво бекство авионом из немачког заробљеништва у Великом отаџбинском рату. То је пошло за руком пилоту ловачког авиона Николају Лошакову и његовом саборцу Ивану Денисјуку. Нажалост, то чудесно спасење од Немаца одвело их је право у совјетски затвор, чим су стигли у отаџбину.

Николај Лошаков је оборен у свом авиону Јак-1Б током ваздушне борбе код Лењинграда 27. маја 1943. Успео је да искочи падобраном али се спустио на окупирану територију. У том тренутку је овај 19-годишњи потпоручник 14. гардијског ловачког пука већ извео 121 борбени лет и лично оборио два непријатељска авиона.

Заробљен је и саслушаван. На саслушањима се придржавао верзије да је оборен у првој борби, да је недавно мобилисан и зато не зна ништа о својој јединици, о броју авиона и томе слично. На крају крајева су Немци, по свему судећи, поверовали младом пилоту и чак су му понудили сарадњу. Према различитим изворима, радило се или о служби у Хитлеровој авијацији (на помоћним пословима) или о такозваној авијацији руске ослободилачке армије. Лошаков је већ тада проценио да то може бити шанса за бекство, и није се преварио.

Послат је на аеродром код Пскова где се упознао са водником тенковских оклопних трупа Иваном Денисјуком, такође заробљеником који је тада радио за Немце на пуњењу горива у авионе. Заједно су почели да кују план бекства. Лошаков се касније сећао како је Денисјук по његовом задатку памтио и цртао схеме распореда уређаја за управљање у авионима, како је украо из купатила немачку униформу и добро је сакрио у жбуњу поред пута.

Згодан тренутак за бекство указао им се 11. августа увече. На аеродром се тек спустио командантов Fi 156 Рода. Немци су отишли да вечерају, а Денисјук је добио задатак да у међувремену напуни резервоар у авиону. Из првог покушаја су успели да узлете. Немцима је требало времена да схвате да је авион отет, тако да су бегунци избегли ватру из противваздушних оруђа са земље. До совјетске територије је требало прелетети 300 километара, а тамо их је већ дочекала противавионска паљба. Лошаков је поново рањен али је успео да спусти оштећени авион.

Уследила су саслушања у Народном комесаријату за унутрашње послове (НКВД) јер се сумњало да су бегунци издали отаџбину. Денисјук је под притиском на крају признао кривицу и добио 20 година робије. Лошаков није признао кривицу. Штавише, показао је да је у заробљеништву успео кришом да сачува партијску књижицу. На крају је у децембру 1943. године добио „само“ три године затвора. Ослобођен је пре истека казне, у августу 1945. године (а Денисјук тек 1951) да би 1959. био потпуно рехабилитован.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“