Како је пољски непријатељ Русије постао водећи руски научник и предузетник

Russia beyond
Када се Михаил Јанковски борио против руског цара за слободу свог народа, није ни слутио колико ће у будућности заправо бити заслужан за развој науке и привреде у Русији.

Устаник

Када је 1863. године у западном делу Руске империје букнуо Пољски (такозвани Јануарски) устанак, студент агрономије Михаил Јанковски имао је само 21 годину. Као и стотине његових вршњака придружио се побуњеницима, који су покушавали да обнове независност Пољске.

Пољски (такозвани Јануарски) устанак

Учешће у устанку скупо га је коштало. Одузета му је племићка титула и целокупно имање, а у Сибир је протеран на осам година принудног рада. Неколико година касније Јанковски, као и хиљаде других, прогнаних Пољака бива помилован. Међутим, био им је забрањен повратак у отаџбину и морали су да живе у дивљом, још увек не ненасељеном, источном делу империје.

Бескрајно дуге једноличне дане у сибирској забити Јанковски је проводио у лову, али судбина му је у једном тренутку пружила прилику да у потпуности промени свој живот. Двојица његових пољских познаника, такође протераних, научници зоолози Виктор Годлевски и Бенедикт Дибовски позвали су га да се прикључи научној експедицији. Пловили су реком Амур истражујући флору и фауну, да би после две године дошли до обала Тихог океана.

Управник рудника злата

Јанковски „по руски“ Михаил Иванович (Јанович) доселио се у руско приморје, Усуријски регион. 1874. године ступио је на дужност управника рудником злата на острву Асколд, удаљеном 50 километара од Владивостока. Нови управник се са одговорним задатком одлично носио. Успешно је одбранио острво од најезде кинеских бандита (хунхуза) и шверцера, успоставио ефикасну експлотацију злата, отворио прву метеоролошку станицу на острву. Захваљујући његовим напорима обновљена је готово истребљена популација сика јелена, а одгајивачница коју је он основао била једина те врсте у свету.

Јанковски није запостављао ни науку. Проучио је до најситнијих детаља природу острва Асколд, а светским музејима слао десетине збирки птица, биљака и инсеката које је правио.

Предузетник

1879. године Михаилу Јанковском враћена је племићка титула. Међутим, могао је да се врати у Пољску, па је руски Далеки исток постао његова друга отаџбина, где је и основао породицу и бавио се послом који је волео.

После пет година проведених на Асколду Јанковски су се преселили на полуострво Сидеми на западној обали залива Петра Великог, у близини Кореје. Била је то дивљина пуна тигрова и хунхуза. Саграђена породична кућа личила је на мању тврђаву спремну на дуготрајну опсаду. Михаил је увек при руци имао напуњену пушку, а локални Корејци прозвали су Јанковског због невероватне прецизности „ненуњи“ што значи „четворооки“.

Кућа Јанковског на Сидеми

Стекавши на овом полуострву велики посед, Михаил Иванович успео је да у пуном сјају испољи свој предузетнички дар.

Како је касније говорио његов син Јуриј газдинство је кренуло од нуле. Полазиште за фарму коња били су неугледно руско ждребе Атаман и десетак ситних корејских, манџуријских и монголских кобилица, од којих је четири са све потомством већ прве зиме раскомадао тигар.

Ипак, Михаил је успео да одгаји нову расу коња, прилагођену условима руског Далеког истока. Такозвани коњ Јаневског постао је популаран међу сељацима, куповала га је војска за потребе коњице и коњичку артиљерију, а освајао је и награде на тркама и пољопривредним изложбама. Фарма коња виспреног пољског предузетника продавала је до сто ових коња годишње.

На Сидемију је Михаил Јанковски наставио са узгојом сика јелена и основао прву у Русији плантажу лековите биљке женшен, познате по својим драгоценим својствима у источној медицини. Нажалост, десетине хиљада јединствених корена пропало је у Грађанском рату у Русији 1922 године.

Научник

Комерцијани разлози и интерес нису омели Михаила Ивановича Јаневског да се бави омиљеном науком. Истражујући далекоисточни регион, имао је запажене резултате како у географији, тако ентомологији, орнитологији и многим другим областима.

Јанковски је открио неколико врста буба, око сто врста дневних и ноћних лептира, од којих је 17 добило његово име. Он је истраживао и описао ретку птицу на Далеком истоку, познату данас као Стрнадица жутовољка Јанковског.

Стрнадица жутовољка Јанковског

Велики допринос Михаил је дао археологији. Његово име добила је археолошка култура јужног приморја коју је открио. Занимљиво је да та истраживања финансирао велики мецена Далеког истока Јулијус Бринер, деда познатог холивудског глумца Јула Бринера.

Почетком двадесетог века здравствени проблеми приморали су Михаила Ивановича да сурову далекоисточну климу замени за топло црноморско приморје. Без обзира на пресељење у Сочи, он је све до смрти 1912. године редовно посећивао свој омиљени крај.

Име научника и предузетника Михаила Јанковског данас је добро познато на руском Далеком истоку. У његову част преименовано је полуострво Сидеми, а неколико улица у Владивостоку и неколико насеља у Приморју носи његово име.

Михаил Иванович Јанковски

„Био је племић у Пољској, протеран у Сибир, а уточиште и славу стекао у Усуријском региону. Оно што је урадио треба да буде пример за углед будућим власницима земље“, написано је на табли крај споменика у селу Безверхово о овом изузетном човеку.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“