Први Рус који је на бициклу обишао свет

Очева идеја

Онисим Панкратов је рођен у Пензенској губернији 1888. године. Потицао је из породице добростојећих сељака и стекао гимназијско образовање. 1896. године, док је Онисим још био ђак, његов отац Петар Панкратов је у новинама прочитао да је међународна федерација бициклистичког спорта обећала брилијантску палмову грану првом бициклисти који обиђе Европу по маршрути коју је одредила ова организација. Петар је био љубитељ спортова, обожавалац рвача и циркуског уметника Ивана Подубног, и од детињства је свом сину усађивао љубав према физичким вежбама.

1908. године породица Панкратов се преселила у Харбин и тамо је физички веома снажан Онисим, како је писао лист „Утро Россииˮ, „био на челу свих локалних спортских организација, а посебно се прославио као одважни руководилац харбинске ватрогасне дружинеˮ.

1911. године, сакупивши новац за сопствени бицикл „Гринцерˮ, Панкратов, који се тада већ бавио бициклизмом, одлучио је да крене на пут око света на овом превозном средству. Првобитно је требало да крене у групи ентузијаста. Сачувана су имена тројице бициклиста који су 10. јула 1911. године кренули из Харбина према Москви заједно са Панкратовом: Вороњинов, Сорокин и Цејберг. Али они су врло брзо одустали због слабе физичке припремљености. Од града Чита Панкратов је путовање наставио сам.

На бициклу бежећи од паса и разбојника

„Док сам путовао по Монголији и Манџуријиˮ - цитирао је Панкратова лист „Утро Россииˮ - „наилазио сам на срдачан однос локалних становника, углавном Бурјата и Монгола. Хранили су ме одлично и да није било одстуства хлеба, који се тешко може наћи у тим крајевима, пролазак кроз кинеске пределе био би у сваком погледу изузетно пријатно искуство. Али чим сам поново ушао у домовину мој живот су испуниле различите догодившите и тешка искушења.ˮ

Панкратов је са собом понео путни дневник у који је бележио податке са путовања. Код сибирских сељака сваки писмен човек, а поготово на бициклу, у принципу је изазивао подозрење. Могли су да их импресионирају и застраше само званични печати с двоглавим орловима. Панкратов је од свих званичних лица која је сретао на путу и којима је објашњавао суштину свог подухвата тражио да му у дневник ставе овакве печате. Па ипак, неколико пута  замало је избегао смрт. 

Према његовим речима, неки ловци су одлучили да га искористе као живу мету и лако га ранили у леђа. У Краснодарском крају напали су га разбојници, али су га пустили, јер он код себе није имао новаца, а бицикл у то доба нису имали коме да продају. С обзиром да у неким деловима Сибира није било путева, Панкратов је често морао да вози дуж железничких пруга, а  одатле би га терали радници железнице, па је пут често могао да настави тек по ноћи. Упркос свему томе, Онисим Панкратов  се већ средином новембра нашао у Москви, где су му московски бициклисти приредили свечани дочек, обезбедили му храну, лечење, па чак и сакупили новац за наставак путовања.

Осмица по Европи

Преко Петербурга Онисим Панкратов је кренуо у Кенингзберг, а одатле за Берлин. Границу Руске Империје прешао је 12. децембра 1912. године. У Европи је сазнао да је маршруту која је била понуђена у новинама 1896. године одавно прешао други бициклиста. Па ипак, Панкратов је обишао Европу, и то не комплетно, него понављајући предложену маршруту: Швајцарска, Италија, Србија, Грчка, поново Турска, Италија, Француска, Јужна Шпанија, Португалија, Северна Шпанија и опет Француска. Одатле је паробродом прешао у Енглеску, где је радио као утоваривач у луци да заради за карту до САД.

Европско путовање донело му је нове тешкоће. У Турској је имао прилику да „предахнеˮ у полицији, која га је третирала као руског шпијуна, а у Италији се разболео од маларије. Зна се да је у Енглеској учествовао у бициклистичким тркама и рвачким борбама, наравно, за новац. Тако се Панкратов са својим „Гринцеромˮ коначно укрцао у брод до Америке.

О боравку Панкратова у САД зна се веома мало. Остале су само његове речи о томе да му је тамо било још непријатније него у Русији. „Возиш путем, приближаваш се некој фарми, хоћеш мало да се одмориш, а дочекују те с пушком наготовс и револверима...ˮ

Онисим Панкратов

Archive photo

Из Сан Франциска Панкратов је прешао у Јапан, а одатле у Кину и 10. августа 1913. године, за две године и 18 дана, вратио се у Харбин. Током путовања на бициклу је променио 52 спољне гуме, 36 унутрашњих гума, 9 ланаца, 8 педала, 4 седишта, 2 волана, велики број светала, звонаца и других делова.

Смрт у ваздуху

Онисим Панкратов

Archive photo

Наравно, Панкратов је после свог великог путовања постао звезда у читавој земљи. О њему су писале новине и часописи и више није имао материјалних тешкоћа. Али није га напустила жеља за подвизима. Према архивским документима, у јуну 1914. године Панкратов се уписао у Војну ваздухопловну школу у Гатчину. Већ у августу је стекао право да управља авионом „Фарманˮ и распоређен је у 12. корпусни одред авијације. Почео је Први светски рат...

Онисим Панкратов међу херојима ваздушне флоте

Archive photo

У јулу 1916. године постао је део ловачког одреда. Али месец дана касније у рејону Двинска је, приликом борбеног лета, овог пута као стрелац у авиону француског пилота Анрија Лорана, погинуо када им је авион оборен.

Извиђачки авион Пакратова

Archive photo

Онисим Панкратов је био веома позната личност у војсци. Још у 12. корпусном одреду авијације он је доспео у штампу као један од „хероја ваздушне флотеˮ. После смрти Онисим је добио Орден св. Георгија 4. реда, а наредне године, такође посмртно, Орден св. Ане 4. реда и св. Станислава 3. реда са мачевима и траком. Међутим, у сећању Руса он остаје пре свега због својих спортских подвига, као први Рус који је на два точка прешао пут око света.

Онисим Панкратов

Archive photo

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!