„Пантер“ из бездана: Како су совјетски подморничари однели прву победу

Подморница Б-2 после модернизације, Лењинград, 1935.

Подморница Б-2 после модернизације, Лењинград, 1935.

Wikimedia.org
Пре тачно 101 годину, 31. августа 1919, совјетски подморничари су однели своју прву победу. Близу острва Сескар у Финском заливу потопљен је енглески разарач Vittoria.

У тој бици се истакао „Пантер“, седма подморница типа „Барс“ поринута 1916. године. Дизел-електричне подморнице овог пројекта биле су дугачке 68 метара и имале су депласман од 780 тона. На површини воде су могле да развију максималну брзину од 18 чворова, а под водом 9 чворова. На прамцу и на крми су имале два торпедна апарата калибра 457 мм, осам спољних торпедних апарата направљених по систему Джјевецког, једно артиљеријско оруђе и један митраљез за противваздухопловну одбрану.

„Пантер“ је неколико пута учествовао у извиђачким операцијама, патролирању у Балтичком мору и сукобима са подморницама енглеских интервенциониста, али су све то били ситније чарке без победника. Ситуација се поново заоштрила крајем лета 1919. године, када су британска и естонска флота све више угрожавале северозападну границу совјетске Русије. Одлучено је да се усијане главе охладе помоћу „Пантера“, који је испловио у рану зору 31. августа.

Командир подморнице Александар Бахтин (бивши поручник царске флоте, служио као старији официр на подморници „Волк“, учесник Првог светског рата) написао је касније да је непријатељски разарач први пут примећен кроз перископ око 14:30. Тада се, међутим, одустало од напада јер је постојала опасност да отварање ватре избаци подморницу на површину и да она у случају промашаја буде изложена узвратној паљби.

Неколико часова касније поново је примећен исти тај разарач и поред њега енглеска торпедњача. Бахтин је сачекао да се непријатељ усидри, а онда је почео опрезно да се приближава. Одлучено је да се напад изврши по заласку сунца, око 21:20. На разарач су испаљена два торпеда. Одјекнула је снажна експлозија (други торпедо је погодио циљ), а „Пантер“ је одмах почео да се спушта у дубину. Подморница је морала целе ноћи да се под водом крије од непријатеља, тако да се у базу вратила тек наредног дана близу поднева.

Посада је тада под водом провела укупно 28 часова и потрошила скоро све резерве ваздуха. Али и поред екстремних услова операција је успешно изведена. Била је то прва победа совјетских подморничара. Александар Бахтин је 1923. године награђен орденом Црвене заставе.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“