Адмирал који је подигао совјетску ратну морнарицу на светски ниво

„Адмирал Сергеј Горшков је модернизовао совјетску ратну морнарицу. Заостала структура обалске одбране је под његовим руководством трансформисана у океанску флоту која може довести у питање доминацију ратне морнарице САД на мору“, написао је војни експерт Џејмс Холмс. Американци су пре Горшкова били уверени да се на мору нико не може мерити са њима.

Излазак на Светски океан

Када је Сергеј Горшков 1956. године стао на чело Ратне морнарице СССР-а, она је фактички била „заточена“ у сопственим територијалним водама. Преко 80% бродова је дејствовало искључиво дуж совјетских обала.

Нови командант је одмах поставио задатак да изведе флоту на Светски океан. Горшков није делио традиционално гледиште свога окружења да је Русија (СССР) копнена сила у којој флота има другоразредну улогу.

Он се много потрудио како би убедио совјетско руководство да озбиљније сагледа значај своје ратне морнарице, и то му је пошло за руком.

„Земља и власти које су схватале значај морнарице имале су више користи и већу предност. Ратне морнарице стичу још већи значај у вези са тим што свет улази у нову епоху, у епоху освајања океанских богатстава, око којих се већ сада води жестока борба“, говорио је адмирал.

Нова флота

Горшков је покренуо развој свих аспеката ратне морнарице. Научна истраживања су постала интензивнија, пројектовани су нови бродови, нови палубни авиони и бродско наоружање. Побољшан је систем морнаричког образовања и систем борбене обуке бродских посада.

Крајем 1960-их је почела изградња носача авиона, а то је за совјетску морнарицу био потпуно нови тип бродова. Међутим, кључно средство за одвраћање непријатељских војнопоморских снага биле су подморнице. Десетине подморница су тајно прилазиле обалама САД, пратиле америчке флоте и у свим морима „вребале“ подморнице потенцијалног непријатеља.

Посебна заслуга Сергеја Горшкова било је обнављање морнаричке пешадије 1963. године (која је била неопрезно укинута седам година раније). Све флоте (Балтичка, Црноморска, Тихоокеанска и Северна) добиле су довољан број десантних бродова и средстава за искрцавање.

На равној нози са Американцима

У такозваној „Горшковљевој ери“ совјетска нуклеарна ракетна флота је постала „стални гост“ у свим деловима Светског океана. Она је 1985. године имала преко 1.500 бродова и по бројности и борбеном потенцијалу била је на другом месту у свету, одмах иза америчке ратне морнарице. Како је истакао вицеадмирал Ашот Саркисов, „први пут у историји је борбени потенцијал наше ратне морнарице достигао такав ниво да је у Светском океану постао прави ривал војно-поморским снагама Северноатлантског блока“.

У време Сергеја Горшкова направљена је читава серија совјетских војнопоморских база широм света, од Сирије и Јемена до Кубе и Вијетнама. Цео Светски океан је био покривен совјетским базама као „паучином“, тако да у њему није остало „слепих зона“.

Американци нису могли бити равнодушни према личности адмирала Горшкова. Чак су га у фебруару 1968. ставили на насловну страницу часописа Times.

„Горшковљева ера“ је завршена 1985. године, када је стари адмирал отишао у заслужену пензију. Умро је три године касније, тако да није доживео сва она искушења која су задесила његову морнарицу током распада Совјетског Савеза.