Подвиг натпоручника Петрова: како су се четири тенка КВ-1 супротставили СС дивизији „Викинг“

Развијајући наступање својих оклопних снага у циљу заузимања Кавкаског региона богатог нафтом, борбена група немачких тенкова је форсирала р.Терек и својим истуреним деловима запосела шири рејон села Малгобек, преко кога је водио локални пут за Алханчуртоску долину. На главном нападном правцу ових немачких снага налазиле се борбено веома способне и мотивисане јединице (моторизовани пукови „Вестланд“ и „Нордланд“), опремљени тенковима Pz III који су били наоружани топовима KwK 38 L/42 калибра 50мм. Поред ових тенкова у овој групи су се налазили и нешто тежи тенкови Pz IV (9), лаки Pz II (5) и јуришна самоходна оруђа Sturmgeschütz /„Штуг“(10).

Командант 52-ге тенковске бригаде Закавкаског фронта мајор Владимир Филипов је приликом разраде одбрамбене битке коју су изводиле његове снаге фаворизовао ешалонирано постављање великог броја тенковских заседа, у циљу отупљивања ударне моћи бројчано надмоћније немачке оклопне армаде. Ова бригада је у свом саставу имала и тешке тенкове КВ-1. Једним од ових тенкова који је носио име „Александар Невски“ је командовао дипломац Харковске тенковске школе натпоручник Петров. Овај официр је приликом доделе одликовања похваљен да је у периоду од 7-12 септембра 1942.године испољио ванредну храброст и хероизам приликом борбених дејстава у рејону села Малгобек.

„Седмог септембра 1942.године натпоручник Петров је са четом тешких тенкова КВ-1 извео два узастопна напада на Предмостное (нп. јужно од Маздока). У овим борбама тенковска чета коју је предовио натпоручник Петров је уништила три непријатељска тенка, осам оруђа, четири отпорне тачке и чету непријатељских војника“- наводи се у тексту који је објављен на сајту РГ.

Битка је била изузетно тешка. Бригада је том приликом изгубила два тешка тенка КВ-1 и 14 средњих тенкова Т-34. Избачено је из строја (+ нестало у борби) око 120 совјетских војника укључујући и команданта 256-мог тенковског батаљона капетана Солнцева. Сви уништени тенкови су остали на територији коју су контролисали Немци, тако да се совјетска пешадија није успела одржати на заузетим позицијама и морала се повући на почетне положаје.

Међутим, овај неуспех совјетских тенкиста у борбама са сс-овцима је ускоро освећен. Наиме, тенковска чета Владимира Петрова је у садејству са противтенковском батеријом успела да организује заседу на тенкопроходном правцу западно од Маглобека. Они си дочекали делове немачке СС дивизије „Викинг“ еквивалента једног тенковског батаљона, која се кретала заједно са око 500-600 панцергренадира.

„Без обзира на бројност непријатеља у овој бици натпоручник Петров је успео да извојује блиставу победу. На попришту је остало 14 уништених немачких тенкова, а уништена је и једна чета моторизоване пешадије. Непријатељски напад је успешно одбијен. Тог дана је уништено укупно 30 непријатељских тенкова“ – наводи се у документу.

У раним јутањим часовима 12.септембра Немци су обновили свој напад. Командни тенк КВ-1 „Александар Невски“ је погођен.Том приликом израњавана је и његова посада коју си чинили натпоручних Петров, возач Соколов и радио-везиста Полигалин. Ипак он је наставио да пружа активан отпор. У драматичној борби на живот и смрт „Александар Невски“ је успео да погоди још три немачка тенка. Интервентна совјетска појачања су успела да задрже нападача и да овај тенк и његову рањену посаду извуку на безбедно одстојање.

31.марта 1943.године совјетском натпоручнику Владимиру Петрову је додаљено највеће одликовање Херој Совјетског Савеза са орденом Лењина, као и медаља „Златна Звезда“ № 834. 4.новембра исте године тада већ мајор Петров је изгубио живот у борбама са нацистичким агресором. У његову част у неколико градова на Кавказу постоје улице које носе име овог изузетно храброг совјетског тенкисте.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!