Како је Русија узела Финску од Шведске

Када је на рушевинама Руске империје 1917. године рођена независна Финска, то се није догодило изнебуха. Политичке слободе које су руски цареви давали Финцима током једног века њиховог живота у саставу империје, омогућиле су им фактички да створе „државу унутар државеˮ.

Финска, 1809.

Public domain

17. септембра 1809. године Шведска је преживела један од најцрњих дана у својој историји. Према условима Фридрихсхамског мировног споразума, којим је окончан руско-шведски рат 1808-1809, Финска је ушла у састав Руске империје. Преко шест векова финске земље су биле неодвојиви део шведског краљевства и нико у Стокхолму није могао ни да замисли да може бити другачије и да ће се граница непријатељске државе наћи толико близу престонице.

Капитулација Шведске. 1808.

Public domain

Парадокасално је то што је цар Александар I могућност да својој земљи присаједини тако велике територије добио после једног пораза. Пропаст четврте антифранцуске коалиције приморала га је да седне за преговарачки сто са Наполеоном. Мир, склопљен 7. јула 1807. године у Тилзиту, обавезао је Руски империју да се прикључи континенталној блокади Енглеске и тако у потпуности прекине трговину са својим главним трговинским партнером и бившим савезником.

Шведски краљ Густав Адољф

Осим тога, требало је да Руси натерају Швеђане, још увек верне савезу са Енглезима, да поступе на исти начин. Притом је француски император Санкт Петербургу оставио одрешене руке када се ради о његовом северном суседу. Шведски краљ Густав IV је одлучио да остане веран Лондону, што је послужило као повод за рат.

Прави циљ руског императора, који је рат против Шведске започео у фебруару 1808. године, није било да ову земљу натера да се прикључи блокади Енглеске и да у потпуности затвори Балтичко море за Енглезе, иако је то била званична верзија.

Getty Images

Александар је заправо желео да једном заувек реши питање безбедности своје престонице, Санкт Петербурга, који се налазио у опасној близини шведских земаља. Руска војска је раније већ двапут освајала Финску: у Северном рату (1700-1721) и у Руско-шведском рату 1742-1743. године. Оба пута Финска је после сукоба враћена Стокхолму. Овога пута цар је планирао да је задржи за себе.

Упркос бројчаној надмоћи (24 хиљаде против 21 хиљаде Швеђана), овај рат за руску војску није било лаган подухват. Посебно велике тешкоће задавали су им фински партизани који су ефикасно дејствовали под руководством шведских официра.

Public domain

Осим тога, овога пута „Генерал Мразˮ није Русима олакшао посао. Овако је кампању с краја 1808. године у Финској описао руски борац Фадеј Булгарин: „Било је много дана када је сваки од нас био спреман да сав свој новац да за комад хлеба, за неколико сати сна у топлој кући на слами!... Северни ветар је палио лице као пламен. Скоро свима су нам лица била покривена крастама... Дежурни су обилазили војнике и официре и будили их када би приметили знакове смрзавања. Тада бисмо скакали и брзо трљали лице снегом.ˮ

Public domain

Али, напредовање руске војске (која је до краја рата бројала већ 50 хиљада војника) није се могло зауставити. Након освајања читаве територије Финске, она је 18. марта 1809. године заузела Оландска острва, а наредног дана се појавила у предграђу Стокхолма. Још пре тих догађаја, 13. марта, краљ Густав IV Адолф је свргнут с власти како би се, према речима завереника, „нашој несрећној, сломљеној, умирућој домовини вратио мирˮ. Новом краљу Карлу XIII није преостало ништа друго него да склопи мир.

17. септембра 1809. године у граду Фридрихсхаму (данашња Хамина) потписан је мировни споразум, којим је рат окончан.

Public domain

Како је записао један од шведских преговарача: „Господ ми је сведок да бих радије себи потписао смртну пресуду, него овај мирˮ. Шведска је изгубила читаву Финску и Оландска острва, односно трећину територије и четвртину становништва (преко 800 хиљада људи). Док је Северни рат овој земљи одузео статус велике силе, рат из 1808-1809. године свео ју је на ниво другоразредних земаља, које не играју значајну улогу у европској политици. Од 1814. године до данас Шведска се придржава политике неутралности.

Albert Edelfelt

За Финце је, међутим, „највећа национална катастрофа у дугој историји шведске државеˮ неочекивано имала позитивне последице. Финци не само што су у саставу Руске империје задржали сва своја права и привилегије, него су са проглашењем Велике Кнежевине Финске 1809. године први пут у историји добили аутономију. Осим тога, цар им је две године касније предао територију западне Карелије, такозване „Старе Финскеˮ, која је Русима припала после рата 1741-1743. Тако су се, ушавши у састав Русије, Финци максимално приближили оснивању своје прве националне државе, што су и остварили 1917. године.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!