Какво је место у животу Руса имала пећ?

Legion Media
Руска пећ није била само извор топлоте. Она је била елемент културе, место за лежање, јунак бајки и најважније место у руској изби. Сазнајте ко је волео да лежи на пећи, у ком делу пећи је живео кућни дух домовој и зашто су се неудате девојке скривале иза ње?

Два најпознатија јунака руских бајки, Иља Муромец и Јемеља, нераскидиво су везани за руску пећ. Први је на њој прележао 33 године док није добио чудесну богатирску снагу и кренуо у борбу против зла. Други са пећи уопште није ни силазио, него се на њој возио као у кабриолету. Пећ није била присутна само у фолклору, него се око ње вртела читава свакодневица Руса скоро до половине прошлог века.

Најважније место у кући  

Пећ је најтоплије место у кући. Мало се пружити, одахнути био је за сељака врхунац среће. А зимске месеце он је често проводио управо ту. При чему је на пећи могао да лежи само мушкарац, глава куће или старац. Жене су имале задатак да одржавају пећ тако да увек буде топла и спремна, да кувају и баве се другим пословима. Деца су могла на кратко, ако им одрасли дозволе, да се попну на пећ и тамо мало забаве.

Поред пећи се налазио „женски угаоˮ или „кутˮ, у који мушкарци нису залазили. Ту се држало посуђе и жене су се бавиле ручним радом. Често је кут од главног дела избе био одвојен посебном завесом. Иза ње се скривала невеста уочи свадбе, ту су се такође жене порађале и дојиле децу.

При изградњи нове избе најпре се одређивало место за пећ, а затим све остало. Отуда потиче руска пословица „Играти од пећиˮ у значењу „Почети од почеткаˮ. За пећ се везују и многе друге пословице: „Ко лежи на пећи, нема ништа у пећиˮ или „Ко хоће колача, не излежава се на пећиˮ.

Како је изгледала руска пећ  

Руска пећ је негде у XV веку добила свој стандардни изглед. У различитим областима Русије пећи су се унеколико разликовале по облику и материјалу од којег су прављене. Могле су бити од камена или глине, а у њима су се ложила дрва или ређе кизјак (осушена кравља балега), слама или тресет. Старе пећи су заузимале скоро пола зида избе.

Прављење пећи био је важан део руског живота, а мајстори који су то радили били су тражени и цењени, јер то није било једноставно умеће.

Главни део пећи звао се „горнилоˮ, то је било ложиште у којем су горела дрва. У њему се припремала и храна. У загрејану пећ која гори или у којој је остао само жар стављани су глинени или гвоздени ћупови уз коришћење специјалних хватаљки које се могу видети у сваком музеју руског сеоског живота. Неке пећи су имале тако велико горнило да је човек у њему могао и да се окупа.

Доњи део горнила називао се „подˮ, ту се налазило специјално удубљење за печење хлеба. Хлеб се убацивао у пећ док је била још врела, тако се формирала хрскава кора, а затим се током хлађења пећи хлеб пекао изнутра.

Место на којем се лежало називало се „прекришкаˮ. Она је често била испод самог крова и ту се сакупљала сва топлота. Када би дрва изгорела, пећ је веома дуго држала топлоту. Зато се на њој могла подгејати храна или загрејати вода, а у малим удубљењима или нишама на пећи (које су звали „печуркеˮ) чувале су се или сушиле намирнице као што су печурке и лековите траве. Такође се ту држала одећа и обућа.

Дрва, жарач и друга помагала за пећ држана су у специјалном простору испод пећи, где су обично боравили мишеви и бубе. Ту се бацао и непотребан отпад.

У богатим кућама пећи су украшаване осликаним глиненим плочицама. Овај занат је био посебно тражен крајем XIX – почетком XX века, када је у моди био „рускиˮ стил. Производња овог декоративног елемента популарна је и данас.

Мистичан и практичан значај руске пећи

Руски сељаци су веровали да иза пећи или испод пећи живи кућни дух домовој. Сматрало се да пећ лечи и на њу су полагали болеснике у нади у скоро оздрављење. Пепео из пећи није се бацао. Он је коришћен у лековитим кремама, као сапун или избељивач за веш.

Пећ се ложила чим би почеле прве хладноће, отприлике од октобра, па све до априла или маја. Руси су увек имали многа веровања и предзнаке који су им указивали какво ће бити време. Пећ им је такође помагала у прогнозама. Ако се појављивао јак цуг или јарко црвена ватра, највероватније ће бити мраз. Ако су дрва горела полако и ватра била беличаста, може се очекивати топлије време.

Судбина пећи

Од средине XIX века масивне руске пећи почеле су да замењују компактније холандске пећи од цигле. Оне не само што су била мање, него и једноставније за употребу. На њима се није могло лежати, али су имале малу плочу налик на ринглу за припремање хране.

Данас се активна руска пећ среће веома ретко, али се може видети у многим музејима.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“