Последња заједничка парада западних савезника и Совјета (ФОТО)

Deutsche Fotothek‎ (CC BY-SA 3.0)
СССР и западне земље организовали су неколико заједничких парада после Другог светског рата. Требало је да буду запамћене као симбол велике победе, али су с почетком хладног рата брзо пале у заборав.

Убрзо након што је нацистичка Немачка поражена, све савезничке земље су одржале најмање једну велику параду којом су обележиле овај изузетан догађај. Праћени стотинама јединица војне технике, хиљаде војника је у солидарности промарширало улицама Москве, Њујорка, Лондона и ослобођеног Берлина.

Међутим, када се ради о заједничкој прослави победе, ствари нису стајале тако добро. Заједничка парада у немачкој престоници 7. септембра 1945. године, коју је иницирао славни војсковођа Георгиј Жуков, требало је да буде величанствен догађај. И заиста, окупила је 5.000 војника из легендарних јединица које су ослободиле Берлин, искрцале се у Нормандију, бориле у Арденима и на Северу Африке, ослободиле Пољску у Француску.

Међутим, славу параде умањио је однос врховних команданата западне савезничке војске (Двајт Ајзенхауер, Жан де Латр де Тасињи и Бернард Монтгомери) према овом догађају. Они су, наиме, најпре прихватили позив, а затим одбили да се појаве. Уместо њих догађају су присуствовали мање значајни генерали.

После ове „заборављене парадеˮ, како је остала забележена у уџбеницима историје, савезнички војници су 11. новембра исте године промарширали улицама Берлина како би обележили отварање огромног совјетског меморијалног споменика у парку Тиргартен у центру немачке престонице.

8. маја 1946. године одржана је последња парада савезника. Она је такође готово потпуно заборављена и мало детаља о њој је познато.

Оно што се зна је да су совјетски, француски, амерички и британски војници марширали кроз парк Тиргартен, од Бранденбуршке капије поред полусрушеног Рајхстага па све до војног меморијалног споменика. Поздравили су их командант совјетских трупа у Берлину генерал-мајор Александар Котиков и његове колеге: француски генерал Шарл Лансон, амерички генерал-мајор Френк А. Китинг и британски генерал-мајор Ерик П. Нерс.

У овој скромној паради није учествовала ни авијација ни друга војна техника, већ само неколико стотина војника. Један од последњих заједничких догађаја победничких земаља убрзо је заборављен, јер су се ове земље већ припремале за хладни рат. У годинама које ће уследити совјетске трупе саме ће марширати улицама Берлина...

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“