Сажењ, вершок, врста: Све што треба да знате о старим руским мерним јединицама

Ирина Баранова
Руси су на метрички систем прешли после Октобарске револуције, а до тада су користили велики број различитих мера за дужину. Притом су се оне обично употребљавале у разним сферама живота.

Од давнина Руси су све мерили сопственим деловима тела – палцима, длановима, лактовима – и дуго ове мере нису имале прецизно значење. У различитим областима Русије њихова дужина се понекад значајно разликовала. Први ко је решио да уведе ред у ову област био је Петар I. Он је наредио да се све руске мере за дужину изједначе са енглеским мерама, а такође је у оптицај увео енглеску „стопуˮ (на руском „футˮ) и „инчˮ (на руском „дјујмˮ).

Указом Николаја I „О систему руских мера и тежинаˮ из 1835. године уведен је прецизан опис значења ових речи. 1899. године уведен је у употребу метрички систем, али се он користио напоредо са традиционалним руским мерним системом. Све док га совјетска власт није потпуно укинула.

Данас се у Русији користи искључиво метрички систем. Међутим, називи староруских мерних јединица могу се чути у разговору, јер је у употреби и даље остала гомила пословица које садрже ове речи.

Вершок ~ 4,45 cm 

Вершок

Најмања јединица за дужину добила је назив по речи „верхˮ (врх). Историчари су склони да претпоставе да је „вершокˮ имао дужину горња два сегмента кажипрста одраслог мушкарца.

„Вершокˮ је тако мали да је у народни језик ушао као метафора: на пример, у изразу „от греха на вершок ˮ у значењу: на корак од греха или у пословици „Слов на мешок, а дел на вершок” која се односи на човека који говори много, а ради мало.

Занимљиво је да се „вершокˮ користио за мерење висине човека. На пример, у причи Ивана Тургењева „Мумуˮ главни јунак, неми  слуга Герасим је „мушкарац од дванаест 'вршака' висине, грађен као богатир...ˮ Међутим, 12 вршака је нешто више од пола метра. Тајна је у томе што је човек априори требало да има два аршина (142 cm, о аршину прочитај ниже), а тек на то су се додавали „вршциˮ. Ова мера је такође била заступљена код премеравања тканине.

Педаљ = 17,8 cm 

Педаљ

„Пјадˮили педаљ имао је дужину од врха палца до врха кажипрста када се прсти раставе. У једном педљу према различитим проценама било је од 4 до 6 вршака. У Старој Русији величина педља се кретала од 22 до 31 центиметра. У различитим изворима се спомиње и велики и мали педаљ, па чак и педаљ наглавачке (једнак дужини цигле).

За време владавине Петра I педаљ су почели да називају четврт и био је фиксиран у вредности од 7 инча. Педаљ је био веома распрострањена јединица за меру која се користила у свакодневном животу (на пример, за мерење дебљине снежног покривача или величине иконе).

Може се чути и израз „седам педаља у челуˮ - тако се каже за невероватно паметног човека.

Лакат ~ 45 cm 

Лакат

Староруски лакат имао је дужину од врха лакта до врха средњег прста.  У различитим областима то је била различита дужна, а кретала се од 36 до 54 cm. Тако се зна да је „московски лакатˮ био дуг два педља или 35,6 cm.

Лакат је био посебно згодан у трговини.  Среће се у пословицама „Висок лакат, а кафтан му кратакˮ, „Висок нокат, а брада му лакатˮ, које говоре о нескладу између спољног изгледа и памети или социјалног статуса.

Аршин = 71 cm 

Аршин

Аршин је дуг око два лакта или као растојање од врха средњег прста до рамена. Први лењири за мерење имали су дужину аршина и били су подељени на „вршкеˮ. У једном аршину било је 16 вршака. Управо зато се висина човека мерила као два аршина уз одређени број вршака.

Аршин су такође звали и корак. У XIX веку помоћу аршина се мерило, на пример, растојање на које гађа пушка. Аршин је постепено потиснуо лакат и одомаћио се у сфери трговине. Међутим, у почетку његова дужина није била прописана, па је сваки трговац о томе имао своју представу. Отуда је настала пословица „Мерити све по свом аршинуˮ, што значи о свима судити на основу себе самог.

Сажењ = 2,1 метра 

Сажењ и коси сажењ

Сажењ је растојање од прста једне руке до прста друге руке, када се оне испруже хоризонтално у страну. Касније је то преведено као седам енглеских стопа. Сажењ се користио при мерењу растојања на путу, а такође се интензивно примењивао у грађевини или земљорадњи.

Постојао је такође и „коси сажењˮ, који је био дуг од врха пружене руке до стопала супротне ноге и био дуг око 2,5 метра. У народу је био популаран израз „коси сажењ у раменимаˮ који се односио на људе корпулентне грађе.

Врста = 1,06 km

Врста

Врста је вероватно најпопуларнија мерна јединица за даљину. Била је једнака 500 сажења, што је било нешто више од километра. Путеви су се мерили врстама, а велики путеви су имали посебне стубове на свакој врсти.

Ова реч је веома дуго остала у активној употреби и у књижевности због тога што је ова мера готово једнака километру. „Чује се за читаву врстуˮ, „За бесног пса седам врста није заобилазноˮ. Обе ове пословице указују на велику дужину ове мерне јединице.  

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“