До револуције 1917. године, када је у Русији постојао велики број различитих класа, спољни изглед мушкараца је био једнако разнолик. Сељаци, трговци, племићи и војна лица су овако изгледали последњих година Руске Империје:
Портрет старијег господина са белим шеширом, Нижњи Новгород, прва деценија 20. века
И. Иванов/Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Портрет четири мушкарца из Саратовске области, прва деценија 20. века
Непознати аутор/Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Подофицир телесне гарде Преображенског пука А. Н. Сињавин
Фотографија из архива Игора Владимировича Черадионова/russiainphoto.ru
Нижегородски трговац Сергејев, прва деценија 20. века
Максим Дмитријев/Архив аудиовизуелне документације Нижегородске области
Сељак из Черниговске губерније (данас Украјина), прва деценија 20. века
Кунсткамера
Велики кнез Константин Константинович Романов, 1903.
Санктпетербуршки државни музеј позоришне и музичке уметности
Са доласком совјетске власти племићи су изгубили титуле и иметак, почео је мучан Грађански рат, црвени терор, а затим кратак период нове економске политике и релативних слобода. У то време могли сте срести велики број војника (у војничким кошуљама без еполета, чинови су укинути), као и елегантно одевене уметнике.
Козаци из Кубања, 1927
Непознати аутор/Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Александар Блок, један од најважнијих песника Сребрног века
Моисеј Напељбаум/Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Црвени командант Иван Каширин (лево) и комсомолац Алексеј Павлов, 20-их година
Државни историјски музеј Јужног Урала
Редитељ Сергеј Ејзенштајн, аутор „Оклопњаче Потемкинˮ, 20-их година
Андре Кертес/Руски државни архив литературе и уметности
Портрет рибара, 1925
Михаил Смодор/„Костромска старинаˮ
Шофер при Управи противпожарне заштите Лењинграда
Непознати аутор/Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Са доласком Стаљина на власт почела је интензивна колективизација и индустријализација земље, али и једна од најтрагичнијих страница совјетског доба: ГУЛАГ. Фотографи су упућивани на велике совјетске грађевинске пројекте, радници и колхозници су постали „главни јунациˮ хроника.
Култни совјетски фотограф Александар Родченко на изградњи Беломорског канала, 1933
Анатолиј Скурихин/Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Рудар Донбаса, 1934
Јевгениј Халдеј/ Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Спортиста, 1934
Александар Устинов/Архив Нинељ Александровне Устинове
Пробни пилот Владимир Кокинаки пре једног лета, 30-их
Иван Шагин/Мултимедијални Арт Музеј у Москви
По мишљењу песника Давида Самојлова совјетске четрдесете могу се описати само као „судбоноснеˮ. Ту су рат, наставак репресија, глад, евакуација, тешки услови живота. Мушкарци носе војне униформе, шињеле и ватиране јакне.
Радио-везисти за време Другог светског рата, 1943
Аркадиј Шајхет/Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Сељак Данил Зернов са другим сељацима за време Другог светског рата, 1943
Аркадиј Шајхет/ Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Командант подморнице Херој Совјетског Савеза Валентин Стариков на командном мосту, 1942
Јевгениј Халдеј/ Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Добровољац у народној војсци на Криму, 40-их година
Јевгениј Халдеј/Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Композитор Дмитриј Шостакович, 40-их година
Борис Фабисович/ Мултимедијални Арт Музеј у Москви
У послератним 50-им годинама живот се полако враћа у нормалу, војне шињеле замењују строга одела. Мушкарци се враћају цивилним професијама, настављају да развијају земљу и проучавају тешко доступне крајеве.
Мушкарци 50-их година
Архив Алине Башмакове/russiainphoto.ru
Металостругар фабрике „Економајзерˮ, лауреат Стаљинове награде Иван Петрович Карташев, 1953
Семјон Фридљанд/ Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Млади грађевинац на изградњи Волго-Донског канала, 1953
Алексеј Гостев/Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Композитор Николај Озеров за воланом аутомобила „Победаˮ, 50-их
Сергеј Васин/Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Свесавезна такмичења у мотоциклизму, 1951
Валентин Хухлајев/Архив Валентина Хухлајева
Шездесете године константно се повезују са отопљавањем после суровог Стаљиновог режима. Студенти, самиздат са забрањеном литературом, осмеси и поново интензивна изградња стамбених зграда.
Студенти Московског универзитета играју игру „Погоди ко?ˮ, 60-их
Всеволод Тарасевич/Мултимедијални Арт Музеј у Москви
На излету поред ватре, 60-их година
Всеволод Тарасевич/Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Два студента читају стихове, 60-их година
Всеволод Тарасевич/Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Култни песник шездесетих Јевгениј Јевтушенко
Олег Мерцедин/Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Омладина, 60-их
Архив Олге Шитове-Белове/russiainphoto.ru
70-их година је настало време звонцара, необичних фризура и култних совјетских филмова.
Комсомолци, 1976
Фотографија из архиве Марије Дерјабине/russiainphoto.ru
Култни совјетски глумац и секс-симбол Андреј Миронов, 1976.
ТАСС (194002)
Портрет мушкарца, 70-их
Медиа-холдинг „Каскадˮ/russiainphoto.ru
Поред мора, 1979
Михаил Дашевски/russiainphoto.ru
За 80-им годинама носталгију осећа данашња генерација 40+, јер то је било њихово време! Олимпијада у Москви, први дашак слободе, хипи покрет, огромне наочаре, рокенрол и бркови као код Фредија Меркјурија!
„Искључен у последњој минути. Рукометˮ, 1980
Владимир Вјаткин/Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Гурам Абрамишвили, 1987
Сергеј Румјанцев/Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Москва, 1987
Игор Мухин/ Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Култни рок музичар Виктор Цој, 1986
Сергеј Борисов/ Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Рокери, 1985
Сергеј Борисов/ Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Деведесете су се вероватно највише разликовале од претходних деценија. Распад Совјетског Савеза, нова земља, отворен пут на Запад. Излизане фармерке и време експериментисања, између осталог, и са изгледом.
Први председник Русије Борис Јељцин на тениском терену, 1992
Дмитриј Донској/Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Деведесете
Александар Сљусарев/Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Естрадни певач Валериј Леонтјев, 1992.
Јуриј Абрамочкин/Архив Јурија Абрамочкина
Мушкарци у базену
Getty Images