Средином педесетих година прошлог века ситуација је била таква да су Сједињене Државе имале у наоружању најновије авионе Lockheed U-2 који су летели на висини од 21 километра, док СССР још увек није имао техничке могућности да их обара. Када су у питању копнена средства ПВО, 1955. године, стационарни противваздухопловни ракетни систем С-25 само што је био уведен у наоружање. Он је био у стању да обара мете на висини од 25 километара, међутим, ови системи постављани су пре свега у циљу одбране Москве. Стога је донета одлука о производњи мобилног ЗРК С-75 који је у наоружање ушао 1957. године.
Већ крајем идуће године почеле су у највећој тајности испоруке новог система комунистичкој Кини. Убрзо су упућени и совјетски инструктори који су обучавали припаднике кинеске војске. У периоду између 1958. и 1960. године Кина је од СССР-а добила пет противваздухопловних ракетних система С-75 „Двина“ и 62 ракете В-750. У септембру 1959. године свих пет система били су постављени на бојево дежурство, а њихов задатак био је противваздухопловна одбрана Пекинга. Треба рећи да су се до тог тренутка на небу изнад Кине сасвим комотно осећали извиђачки авиони RB-57D Тајванског ратног ваздухопловства.
Седмог октобра око шест сати по локалном времену RB-57D је полетео са Тајвана и после неколико сати долетео до Пекинга на раздаљини од 700 километара (висина 19 500 метара).
Станица је открила циљ на удаљености од 320 километара, о чему смо известили министра одбране Кине маршала Лина Бјаоа, сведочио је Виктор Сљусар, непосредни учесник догађаја. Министар је наредио: „Уколико постоји сигурна гаранција уништења противничког авиона, отворити ватру, уколико не постоји, не отварати“. Руководство Ратног ваздухопловства и ПВО чекало је моју одлуку... Стање у коме сам се нашао тешко је описати. Понуђено ми је да преузмем одговорност на себе... И одлука је пала. 'Известите министра одбране, да уверење постоји'. И Лин Бјао је 'дао зелено светло' за отварање ватре...“
На растојању од 41 километра испаљена је прва ракета, а затим још две. Извиђачки авион почео је муњевито да губи висину, пилот је погинуо. На основу броја који је авион носио 5643 касније је установљено да је RB-57D произведен у Сједињеним Државама јула 1955. године, а 1958. године испоручен Ратном ваздухопловству Коуминтанга. Пре него што је оборен извео је 15 летова изнад континента. Како је одлучено, информација о томе да је авион оборен најновијим совјетским противваздухопловним ракетним системом добила је ознаку тајности.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни недељни билтен!
Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу