Омиљени брод Николаја II (ФОТО)

Public Domain
Јахта „Штандартˮ почела је свој пут као најраскошнији брод Руске Империје. А неславно је завршила као пловећа мета у совјетској Ратној морнарици.

 „Таква је радост поново бити у својој кући на водиˮ, записао је у свом дневнику Николај II после једног доласка на јахту „Штандартˮ. Један од најлепших и најелегантнијих бродова свог времена 20 година је служио породици Романов, која је на њему пловила од финских стеновитих острва до обала Крима.

Изградња јахте је почела 1893. године у Данској за императора Александра III, али због његове изненадне смрти срећу да је користи имао је његов син Николај, крунисан 1894. године. Дуг 122,3 метра, широк 15,4 метара са депласманом од 5 и по тона, „Штандартˮ је био једна од највећих јахти свог времена, која је више подсећала на крстарицу. Била је пројектована као једрењак, али са парном машином.

Био је то „дворац на води са канцеларијама, управом, штабовима и великим бројем послугеˮ, присећао се официр Николај Саблин у својој књизи „Десет година на царској јахти Штандартˮ. Унутрашње уређење брода је, према његовим речима, било „изведено у строгом енглеском стилу, без позлате, украса или гипсаних орнамената, али та једноставност, тај добар укус остављали су утисак богатства више од сваке раскоши и сјајаˮ.

На „Штандартуˮ се налазио велики број кабина за породицу Николаја II, велике кнежеве и кнегиње, високе царске госте, послугу и посаду (која је понекад бројила чак 373 човека). Била је ту трпезарија за 75 особа, бродска црква, радни кабинет цара и много других просторија за потребе чланова царске династије.

За време боравка на својој јахти Николај II није био одсечен од остатка света. Курирски бродић му је свакодневно доносио извештаје и рапорте, као и најновију штампу. Повремено су долазили и чиновници на састанак са царем. У летњем периоду цар би себи дозволио посебан режим: два дана рада и пет дана одмора, током којих нико није могао да долази на брод.

„Царица би постала раздрагана и весела чим би ступила на палубу Штандартаˮ, записао је начелник канцеларије Министарства Императорског двора Александар Мосолов у својим белешкама „При двору последњег руског цараˮ. Читав брод је био џиновско игралиште за децу Николаја II, о чијој безбедности су се старали посебно задужени морнари, које су звали „дјадкеˮ. За забаву одраслих увек су били присутни дувачки оркестар и свирачи на балалајкама. На палуби се налазило осам топова „Горчикаˮ калибра 47 милиметара са никлованим цевима из којих је понекад испаљиван ватромет.

Романови су највише волели да плове дуж финске обале. „Само међу каменим острвцима дуж обале њихова величанства су могла да уживају у мирном поморском и породичном животуˮ, записао је Николај Саблин. Редовно су излазили на обалу, како би приредили пикник, прошетали се по шуми и сакупљали бобице. Дешавало се да рано ујутро неког домаћина финског имања крај обале изненади појава цара на његовом прагу, који од њега тражи дозволу да у његовом дворишту одигра партију тениса, у којем је толико уживао.

„Штандартˮ се ипак није задржавао само у Балтичком мору, него је често одлазио у посету великим европским лукама, а доста времена је проводио и у Црном мору код обала Крима. У јахти су примани и тако важни гости као што су краљ Шведске Густав V, енглески краљеви Едвард VII и Џорџ V, председници Француске Арман Фалер и Ремон Пуенкаре. Немачки цар Вилхелм II неколико пута је био гост на „Штандартуˮ. С обзиром да је био очаран бродом (његова јахта „Хохенцолернˮ била је знатно мања), чак је сугерисао Николају да би волео да је добије на поклон, али руски монарх је игнорисао ове жеље.

Безбедоност „Штандартаˮ и царске породице гарантовала је бројна пратња брода, коју су чиниле торпиљарке, као и подморнице. Оне су често морале да растерују финске рибаре који су желели да виде цара, а један рибарски брод је чак потопљен (на срећу, без жртава). Другом приликом страдао је британски теретни брод „Вудбернˮ, који се случајно нашао у близини царске јахте и није реаговано на упозорења. Било је потребно много труда да се изглади дипломатски скандал који је то изазвало.

Када је почео Први светски рат, цару више није било до шетње. Као извиђачки брод „Штандартˮ је крстарио између Санкт Петербурга (који је за време конфликта променио „немачкоˮ име у „рускоˮ Петроград) и Хелсингфорса (данашњи Хелсинки). Након што је у фебруарској револуцији 1917. године цар абдицирао, „Штандартˮ је у част првог дана Париске комуне променио име у „18. мартˮ.

1936. године бивша царска јахта, која је тада носила име „Мартиˮ (у част француског комунисте Андреа Мартија), почела је нови живот. Јахта је претворена у минополагача и додељена Балтичкој флоти. У том својству брод је учествовао у Другом светском рату и већ 25. јуна 1941. године потопио прву непријатељску подморницу.

Колико год је почетак „Штандартовеˮ каријере био величанствен, толико је неславан био њен крај. После рата брод је поново променио име у „Окаˮ и коришћен је као пловећа касарна, а затим и као мета за ракетна гађања Ратне морнарице СССР-а, све док 60-их година није расходован. Завршио је као старо гвожђе.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“