Како је само леп био студентски живот у СССР-у! (ФОТО)

Yuri Lizunov, Albert Simanovsky/TASS
Многи бивши совјетски студенти гаје дивна сећања на дане када су били млади, препуни наде, безбрижни и срећни.

Високо образовање је у Совјетском Савезу било бесплатно за све. Међутим, будући студенти су морали да положе пријемни испит како би се уписали на факултет. С обзиром да је високо образовање било толико доступно, конкуренција је била велика.

Студенти на предавању, 1967.

Студенти на Дану бруцоша у Московском институту за електронику и математику, 1976.

Студенти су добијали месечни џепарац који се разликовао у зависности од успеха на студијама. Новац се издвајао из буџета државних универзитета.

Мада се сума разликовала од универзитета до универзитета и од студента до студента, то је генерално било довољно новца да се плате смештај у дому (који је био веома јефтин), храна, превоз и повремени одлазак у биоскоп или на неки спортски догађај.

Студенти у студентском дому Московског државног универзитета, 1963-64.

Ипак, многи студенти су узимали додатни посао како би више зарадили. Радили су као асистенти на својим катедрама на универзитету, држали приватне часове колегама, трговали цигаретама, фармеркама и другим дефицитарним стварима са Запада или радили као домари.

Студенти изводе експерименте у лабораторији на Московском државном универзитету која носи име Јосифа Стаљина, 1942.

Волео сам да трошим новац, па сам радио као асистент у лабораторији. Добијао сам 55 рубаља месечно за 2-3 сата посла дневно. Мој месечни џепарац од универзитета био је 50 рубаља. То значи да мије сваког месеца остајало 70 рубаља када одбијем дневне трошкове. Знате ли шта сте могли да купите за 70 рубаља? Недељу дана одмора на Криму!ˮ - записао је новинар Јуриј Алексејев о свом студентском животу касних 70-их и с почетка 80-их.

Студенти се одмарају у кафе-клубу после наставе. Москва, 1978.

Можда најбоља ствар у вези са високим образовањем у Совјетском Савезу било је то што је студентима било загарантовано запослење. Држава се бринула о томе да створи толико радних места колико је било потребно за студенте који дипломирају сваке године. Пракса која у савременим условима није реална, била је изводљива у то доба, јер је СССР спроводио планирану економију и убрзану индустријализацију и урбанизацију.

Студенти треће године на вежбама у лабораторији за спектарску анализу. Чељабинск, Руска ССР, 1954.

Велики део смерова које су нудили совјетски универзитети био је на пољу природних и техничких наука. Држава је ове вештине стављала у први план, мада су били доступни и бројни смерови у сегменту хуманитарних наука и уметности.

Студенти у сликарском атељеу 1935-1949.

Корејска делегација у Московској школи за кореографе Бољшог театра, 1949.

Студенти прве године у вајарској радионици у Москви, 1969.

На врхунцу индустријализације у СССР-у држава је у студентима видела моћну радну снагу која се могла масовно користити. 1959. године Комсомол (Свесавезни лењински комунистички савез омладине) организовао је студенте у новоформиране студентске грађевинске бригаде. Чланови бригада током студентских распуста путовали су широм Совјетског Савеза како би радили на грађевинским пројектима. Мада је то често значило напоран физички и ментални рад, многи студенти су у томе видели прилику да путују и унапреде своје способности.

Чланови студентске грађевинске бригаде из Московског државног универзитета, 1967.

Многи студенти су такође ангажовани за рад на пољима: вађење кромпира, брање грожђа или памука. Овај посао није био плаћен и студенти су понекад били принуђени да учествују под претњом да ће бити избачени из Комсомола, што је могло негативно да утиче на њихов успех на студијама и у будућем послу. После дана рада студенти су спавали у оближњим спаваоницама, свирали музичке инструменте, читали књиге, дружили се, па и заљубљивали, што је дане чинило много лепшим.

Студенти иду на рад у поља Казашке ССР, 1952.

Студенти у пољима Казашке ССР, 1952.

Студенти раде у пољима кукуруза у Тамбовској области, 1957.

Током академске године студенти су се у слободно време бавили активностима које су биле сличне на свим универзитетима. Свирали су и певали, приређивали драмске представе и комедије као што је КВД (Клуб веселих и домишљатих). Најуспешнији студенти на овим наступима касније су направили каријере на телевизији.

Студенти наступају на сцени у Москви, 1955.

Студенти свирају поред ватре. Алтај, 1957–1963.

И спорт је био популарна забава међу студентима.

Ово су студенти са Института за физичку културу на стадиону „Динамоˮ у Москви 1936. године.

Тренер женског одбојкашког тима са својим студенткињама у Кургану, 1952.

Совјетски студенти такође су волели радио и књиге. У читалачким клубовима студенти су могли да се друже и размењују ретке књиге, а радио је био извор информација и музике. Оба ова медија пружала су студентима прилику и да се политички ангажују. Неки студенти су слушали западне канале као што је Глас Америке и тајно расправљали на политичке теме у својим клубовима.

Студенти носе књиге, Јереван, Јерменска ССР, 1959.

Подела књига, 1960–1965.

Студенткиња са књигама, 1963–1964.

Шести светски фестивал омладине и студената одржан у Москви 1957.

Велики број студената из других земаља посетио је Совјетски Савез током фестивала на лето 1957.

Студенткиња заспала на предавању, 1972.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“