Високо образовање је у Совјетском Савезу било бесплатно за све. Међутим, будући студенти су морали да положе пријемни испит како би се уписали на факултет. С обзиром да је високо образовање било толико доступно, конкуренција је била велика.
Студенти су добијали месечни џепарац који се разликовао у зависности од успеха на студијама. Новац се издвајао из буџета државних универзитета.
Мада се сума разликовала од универзитета до универзитета и од студента до студента, то је генерално било довољно новца да се плате смештај у дому (који је био веома јефтин), храна, превоз и повремени одлазак у биоскоп или на неки спортски догађај.
Ипак, многи студенти су узимали додатни посао како би више зарадили. Радили су као асистенти на својим катедрама на универзитету, држали приватне часове колегама, трговали цигаретама, фармеркама и другим дефицитарним стварима са Запада или радили као домари.
„Волео сам да трошим новац, па сам радио као асистент у лабораторији. Добијао сам 55 рубаља месечно за 2-3 сата посла дневно. Мој месечни џепарац од универзитета био је 50 рубаља. То значи да мије сваког месеца остајало 70 рубаља када одбијем дневне трошкове. Знате ли шта сте могли да купите за 70 рубаља? Недељу дана одмора на Криму!ˮ - записао је новинар Јуриј Алексејев о свом студентском животу касних 70-их и с почетка 80-их.
Можда најбоља ствар у вези са високим образовањем у Совјетском Савезу било је то што је студентима било загарантовано запослење. Држава се бринула о томе да створи толико радних места колико је било потребно за студенте који дипломирају сваке године. Пракса која у савременим условима није реална, била је изводљива у то доба, јер је СССР спроводио планирану економију и убрзану индустријализацију и урбанизацију.
Велики део смерова које су нудили совјетски универзитети био је на пољу природних и техничких наука. Држава је ове вештине стављала у први план, мада су били доступни и бројни смерови у сегменту хуманитарних наука и уметности.
На врхунцу индустријализације у СССР-у држава је у студентима видела моћну радну снагу која се могла масовно користити. 1959. године Комсомол (Свесавезни лењински комунистички савез омладине) организовао је студенте у новоформиране студентске грађевинске бригаде. Чланови бригада током студентских распуста путовали су широм Совјетског Савеза како би радили на грађевинским пројектима. Мада је то често значило напоран физички и ментални рад, многи студенти су у томе видели прилику да путују и унапреде своје способности.
Многи студенти су такође ангажовани за рад на пољима: вађење кромпира, брање грожђа или памука. Овај посао није био плаћен и студенти су понекад били принуђени да учествују под претњом да ће бити избачени из Комсомола, што је могло негативно да утиче на њихов успех на студијама и у будућем послу. После дана рада студенти су спавали у оближњим спаваоницама, свирали музичке инструменте, читали књиге, дружили се, па и заљубљивали, што је дане чинило много лепшим.
Током академске године студенти су се у слободно време бавили активностима које су биле сличне на свим универзитетима. Свирали су и певали, приређивали драмске представе и комедије као што је КВД (Клуб веселих и домишљатих). Најуспешнији студенти на овим наступима касније су направили каријере на телевизији.
Студенти свирају поред ватре. Алтај, 1957–1963.
И спорт је био популарна забава међу студентима.
Совјетски студенти такође су волели радио и књиге. У читалачким клубовима студенти су могли да се друже и размењују ретке књиге, а радио је био извор информација и музике. Оба ова медија пружала су студентима прилику и да се политички ангажују. Неки студенти су слушали западне канале као што је Глас Америке и тајно расправљали на политичке теме у својим клубовима.
Студенткиња заспала на предавању, 1972.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
