Собибор је био место једне од три масовне побуне логораша у немачким нацистичким логорима.
Већина логораша је погинула на минском пољу или су наредних дана ухваћени и стрељани. Крај рата су дочекала само 53 логораша Собибора, међу њима и Андреј Печерски (преминуо 1990-те).
Сви затвореници који су одбили да беже, око 130 људи, ликвидирани су следећег дана. Одмах после побуне наређењем Хајнриха Химлера, једног од идејних твораца Холокауста, логор је срушен, земља преорана и на њој посађен кромпир и купус.
У логору Собибор (названом по оближењем селу у Лублинском војводству у Пољској) вршене су масовне егзекуције Јевреја, совјетских ратних заробљеника, Рома и Синта који су ликвидирани у гасним коморама. Према различитим изворима, тамо је убијено од 200.000 до 250.000 људи.