Како су немачке „камиказеˮ терорисале Црвену армију

Ескадрила „Леонидаˮ

„Добровољно пристајем да ступим у групу самоубица као пилот навођене бомбе. Потпуно сам свестан да ће учешће у оваквој активности довести до моје погибијеˮ, – ове речи су стајале у изјави о пријему у 5. ескадрилу 200. ескадре бомбардера Луфтвафе, чији је задатак био да по цену живота немачких пилота зауставе напредовање савезничких снага. Током читавог рата њој се прикључило преко 70 добровољаца.

Занимљиво је да се идеја о оснивању јединице самоубилачких пилота код Немаца појавила раније него у Јапану. Још у фебруару 1944. године њу су изнели најбољи диверзант Трећег рајха Ото Скорцени и официр Луфтвафе Хајо Херман, а подржали су је рајхсфирер СС-а Хајнрих Химлер и угледни пробни пилот Хана Рајч. Управо је она убедила Хитлера да изда наређење о почетку пројекта „Зелбстопферˮ (нем. Самопожртвовање).

Хана Рајч

German Federal Archives

Незванично је 5. ескадрила носила име „Леонидаˮ у част краља Спарте који се према легенди заједно са 6 хиљада војника храбро борио и погинуо у неравноправној бици против 200 хиљада Персијанаца 480. године пре нове ере код Термопила. Таква херојска самопожртвованост очекивала се и од немачких пилота.

У потрази за најсмртоноснијим оружјем  

Нису сви у Луфтвафе делили идеју Хане Рајч о фанатичном самопожртвовању. Командант 200. ескадре бомбардера, у чијем саставу се налазила и ескадрила „Леонидаˮ, Вернер Баумбах био је против узалудног уништавања авиона и људских живота.

Он је предложио да се примени пројекат „Мистелˮ (Имела), познат и под називом „Тата и синˮ. За беспилотни бомбардер препун експлозива Ju-88 био је причвршћен лаки ловац чији је пилот управљао са обе летелице. Приликом доласка на циљ, он би откачио бомбардер који би се срушио на непријатеља, а сам би се вратио у базу.

Fieseler Fi 103R Reichenberg

Public Domain

Међутим, спори „Мистелˮ био је лака мета за савезничке ловце и ограничено се примењивао на Западном и Источном фронту. У 5. ескадрили није масовно коришћен.

У борби

Због непрекидних спорова између команданата Луфтвафе, немогућности да постигну договор и изаберу најефикаснији авион-оружје за своје пилоте-самоубице, ескадрила „Леонидаˮ није постала нека застрашујућа сила.

Messerschmitt Me 328 B

Xufanc (CC BY-SA 3.0)

У самоубилачке мисије њени пилоти су кренули тек крајем рата, када се Црвена армија већ приближавала Берлину. Они су притом користили све авионе који су им остали на располагању. Углавном су то били ловци Месершмит Bf-109 и Фоке-Вулф Fw-190, набијени експлозивом и са полупразним резервоарима, јер нису планирали повратак.

Немачки Focke-Wulf Fw 190 A који је јуна 1942. грешком слетео у Британију

Imperial War Museums

Циљеви немачких „камиказаˮ били су мостови које је совјетска војска изградила преко Одре. Како је тврдила нацистичка пропаганда, у таквим нападима 35 пилота-самоубица успело је да поруши 17 мостова и прелаза. Док су у стварности они уништили само железнички мост у Костшину.   

Изазвавши само извесну пометњу у јединицама Црвене армије, ескадрила „Леонидаˮ није могла да постигне значајније резултате. Када су 21. априла совјетске снаге пришле граду Јитербогу, где се налазила база самоубилачких немачких пилота, летови су прекинути, војници евакуисани, а јединица је практично престала да постоји.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!