Вотка је први пут произведена у московском Кремљу 10. октобра 1503. године. Пре тога жестока пића (која су се тада називала aqua vita, што је на латинском „вода животаˮ) набављала су се из Европе и користила као лек против прехладе и ниског крвног притиска. 1503. године саграђена је прва руска дестилерија и почела је производња руске вотке, најпре у малим количинама и искључиво за потребе царске породице.
Не знамо много о навикама владара из династије Рјурикович које су тичу испијања алкохола. Иван Грозни је често пио вотку у младости, а и касније, али Петар Велики је био тај који је вотку увео као обавезно алкохолно пиће на царској трпези.
Цар Петар Велики је почео да пије као тинејџер у немачком кварту у Москви. Борис Куракин, Петров пријатељ, записао је о овим забавама у Лефортовом дворцу у немачком кварту: „Раскалашност је почела, пило се у количинама које се не могу описати, три дана у низу, закључани у кући, пили су толико да су неки умрли на лицу места. А све до данас [1705] испијање алкохола се наставља и постало је популарно и међу племићким женама.ˮ
Петар је почињао дан чашицом вотке уз кисели краставац. На његовим окупљањима (тако су се називале царске забаве) увео је правило: онај ко закасни на догађај мора да попије пун пехар великог орла, тј. 1,5 литар вотке.
Петар се није стидео свог опијања и сам је признао да је понекад том приликом губио разум и памћење: „Не сећам се када сам отишао, јер сам био опијен даром Бахуса. Зато молим сваког коме сам изазвао непријатност да ми опрости, а посебно оне који су били присутни у време када сам отишао, нека то буде заборављено...ˮ - написао је Петар у писму свом рођаку грофу Фјодору Апраксину.
Катарина I, Петрова жена која је наследила престо после његове смрти, такође је уживала у алкохолу. Жак де Кампредон, први француски амбасадор у Русији, записао је 1725. године, пет месеци после смрти Петра Великог, да су Катаринина омиљена забава „готово свакодневне забаве са пићем које трају по целу ноћ и добар део данаˮ.
Секретар саксонске амбасаде записао је да Катарина свој дан почиње чашицом вотке (царица је највише волела вотку увезену из Гдањска), а да увече прелази на мађарска вина. Историчар Јевгениј Анисимов, један од највећих експерата за ову епоху, записао је да је „трошење животаˮ било главни Катаринин посао.
Александар II није избегавао алкохол, али није пио много вотке, већ радије вина и шампањац. Историчар Игор Зимин цитира дворске документе који описују царску трпезу приређену за бал уз присуство цара 7. фебруара 1871. године. Било је спремно укупно 458 флаша, од чега 219 шампањца, 173 вина Chateau Lafitte, 8 мадере, 11 вина сотерн, 9 флаша шерија итд. Биле су само две флаше вотке!
У Русији постоји популарно веровање да је Александар III био пијаница и да је умро од компликација у вези са пићем. Историчар Игор Зимин је доказао да то није тачно. Александар III, који је био човек изванредне снаге, заиста је пио и могао да пије много с обзиром на своју тежину, али никада није био мртав пијан.
Генерал Петар Черевин, шеф Александрове безбедносне полиције, присећао се да је Александар „био у стању да пије много без икаквих знакова пијанства, осим што је постајао весео и разигран као дете. Гроф Сергеј Шереметјев, Александров блиски пријатељ, записао је: „Био је умерен у пићу, али могао је да попије много, био је веома снажан и вероватно никада потпуно пијан.ˮ
Александрово омиљено пиће била је мешавина руског кваса и шампањца у односу пола-пола. Од вина је волео мадеру и грузијска вина из региона Кахетија, а виђен је и како пије виски, вотку и ликер од аниса који је у шали називао „прдавацˮ.
Последњи руски цар није био трезвењак. У својим дневницима забележио је велики број прилика када се напио и то са задовољством. Август 1904: „Након што сам обишао кантине нижих официра и добро се напио вотке, стигао сам на збор официраˮ. Август 1906: „Пробао сам шест врста портоа и мало се поднапио, због чега сам одлично спавао.ˮ
Николај је обично био чашицу вотке пре доручка и чашу мадере или неколико чаша портоа за време јела. Могао је попије 2-3 чаше шампањца, али скоро никада није пио бела и црвена вина. Прича се да су три омиљена пића Николаја II била вотка, порто и шљивовица.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
