Како је Русија 1995. године за длаку избегла да започне нуклеарни рат

Getty Images; Russia Beyond
Инцидент са норвешком метеоролошком ракетом остао је све до данас једини случај када је руски председник активириао свој нукларни коферчић.

Двадесет петог јануара 1995. године свету је озбиљно запретио судњи дан. Руска Федерација спремала се да нанесе нуклеарни удар Сједињеним Државама. Покушали смо да откријемо како је дошло до тога да се две земље које су иза себе оставиле Хладни рат и управо нормализовале међусобне односе нађу на ивици узајамног уништења?

Почетак рата?

Кризу је, иначе, проузроковала најобичнија норвешка метеоролошка ракета. Њено лансирање са малог острва Анеј у седам сати ујутру по локалном времену (у 10 сати по московском) у правцу Шпицбергена изазвало је пометњу у Русији.

Опремљена научном апаратуром за проучавање северне светлости, Black Brant XII по величини је подсећала на америчке балистичке ракете Trident D-5 које су носиле нуклеарно пуњење и биле намењене за лансирање са подморница. Поред тога ракета је летела путањом којом би, како су сматрали у Министарству одбране Русије, имале америчке ракете у случају нуклеарног рата.

Black Brant XII

У децембру 1994. године Норвешка је обавестила 28 држава, укључујући и Русију о планираном лансирању, али не наводећи тачан датум, већ само период од 15. јануара до 10. фебруара идуће године. Из бирократских разлога информација није стигла до руског Система за рано упозорење на ракетни напад који је и подигао узбуну.

Одлучујући тренуци

У Кремљу је на ванредни састанак сазвано највише политичко и војно руководство земље. Активирана су три терминала за управљање стратешким ракетним снагама, такозвани нуклеарни коферчићи, код министра одбране Павла Грачова, начелника Генералштаба Михаила Колесњикова и председника Руске Федерације Бориса Јељцина (у својству врховног команданта).

Војска је сматрала да је усамљена ракета могла да буде лансирана ради стварања електромагнетног импулса који би онеспособио руске радаре и системе за везу. А после тога могао се очекивати масивни удар.

Током неколико напетих минута колико су руководиоци пратили лет ракете одлучивало се да ли ће Русија извршити нуклеарни удар на Сједињене Америчке Државе. Данас се мало зна о томе шта је тада Јељцин рекао и да су то могли бити најопаснији тренуци у целокупној историји нуклеарне епохе, писао је три године после инцидента новинар америчког гласила Washington Post Дејвид Хофман: „Они недвосмислено стављају до знања да је систем нуклеарне борбене готовости из времена Хладног рата и даље активан, као и колико катастрофалне могу да буду његове последице, без обзира на то што је непријатељство међу великим силама окончано”.

Председник Руске Федерације Борис Јељцин и министар одбране Павел Грачов

Ситуација се смирила тек пошто је постало јасно да је ракета отишла у правцу Шпицбергена (у близини којег је и пала у океан). Нуклеарни коферчићи били су деактивирани.

За инцидент са довођењем Стратешких нуклеарних снага Русије у стање борбене готовости ускоро је сазнао цео свет, збунивши војно руководство Сједињених Држава. Када су се после четири године Норвежани поново спремали да лансирају Black Brant XII и то саопштили руском Министарству спољних послова, Американци су и поред тога својим каналима додатно упозорили сва кључна војна надлештва Русије. Стога је овога пута све прошло без непријатних изненађења.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“