Злокобни хотел „Луксˮ: Стаљиновa клопка за комунисте из целог света у којој се нашао и Тито

МАММ/МДФ/russiainphoto.ru; Archive photo; Russia beyond
Прича о овом некада елитном хотелу толико је језива да би пролазници чешће застајали поред њега када би знали какве све мрачне тајне крије.

У чувеној Тверској улици у Москви на броју 10 налази се тајанствено здање. То је зграда мимо које данас многи пролазе и не примећујући је. А изгледа овако:

За време Велике чистке у СССР-у 30-их година Јосиф Стаљин је од некада ексклузивног хотела начинио злокобну клопку за комунисте из целог света који су били довољно неопрезни да ту одседну.

Луксˮ

Пре Октобарске револуције зграда, подигнута 1837. године, била је власништво успешног руског предузетника Дмитрија Филипова. 1911. године власник је проширио свој бизнис и у згради издвојио простор за отварање хотела под именом „Францускаˮ.

Новоотворени хотел је био оличење отмености. Красили су га стубови, ентеријер је био израђен у мермеру, док су се у предворју издвајала висока огледала. Осим тога, зграда се налазила у непосредној близини Црвеног трга, архитектонског срца престонице. Хотел је тако био искључива привилегија богатих и славних.

Бољшевици који су на власт дошли после револуције 1917. године имали су другачије планове за ексклузивно здање. Хотел је национализован, дозидана су му два спрата, број соба повећан на 300, а име промењено у „Луксˮ. Сада је могао истовремено да угости најмање 600 гостију.

После револуције 1917. многи комунисти из целог света похрлили су у Совјетску Русију, било ради учешћа у Коминтерни, међународној организацији која се борила за светску владавину комунизма, било како би се склонили од прогона и репресија којима су били изложени у другим земљама.

У хотелу су одседали веома угледни гости, као што су водећи немачки комуниста Валтер Улбрихт, будући први председник Немачке Демократске Републике Вилхелм Пик, успешни немачки политичар Херберт Венер, Хитлеров политички супарник Ернст Телман, будући градоначелник Западног Берлина Ернст Ројтер и угледни немачки новинар и совјетски шпијун Рихард Зорге. Такође су у хотелу боравили и први премијер Народне Републике Кине Џоу Енлаја и вијетнамски револуционар Хо Ши Мин.

Wilhelm Pieck

У хотелу је са тадашњом супругом Пелагејом Белоусовом и сином Жарком на пролеће 1936. године два месеца провео и будући председник Југославије Јосип Броз Тито. Становао је у соби број 275, на четвртом спрату. На рецепцији Тито је уписан као Фридрих Фридрихович Валтер.

Злокобно место

Када је 30-их година почела Стаљинова Велика чистка, талас терора захватио је хотел и његове несрећне становнике. За многе од њих раскошан ентеријер хотела постао је смртоносна замка.

Гости су по доласку у хотел на рецепцији предавали своје пасоше и притом добијали пропуснице. Нико без пропуснице није могао да уђе ни изађе из хотела. У пракси то је значило да су гости постајали таоци свог привременог боравишта и нису могли да се одјаве без прећутне сагласности власти.

Неки гости, заробљени у Русији због рата у Европи и других политичких околности, провели су низ година у хотелу заједно са бубашвабама и мишевима.

Лукс је био заверенички хотел, како за госте, тако и за спољни свет. Ни списак гостију ни списак преминулих у њему не пружају комплетне податке о томе ко је све и када боравио у хотелу. Права имена гостију обично нису била имена у њиховим исправама, а ови подаци се опет нису поклапали са њиховим партијским псеудонимимаˮ, записала је Рут фон Мајенбург која је у хотелу провела осам година.

Многи гости хотела пали су као жртве Стаљиновог терора. Били су ухапшени, мучени или убијени у Совјетском Савезу или, пак, изручени другим земљама, укључујући нацистичку Немачку, где су неизбежно такође хапшени и убијани. Страх и очај су испунили собе и ходнике хотела, јер сви су се питали ко ће бити следећа жртва Стаљинове тајне полиције.

У хотелу се догодио и један ужасавајући инцидент у којем НКВД није учествовала. „Одрастао сам у Москви, у центру моћи, као и државног и недржавног криминала, у Улици Горког [данас носи првобитно име Тверска], у хотелу 'Лукс'. Живели смо тамо од 1938. до 1946. године. У хотелу смо се играли партизана и Немаца и једном смо током игре случајно обесили једно дете. Није било могуће повратити га у животˮ, испричао је некадашњи становник хотела Ролф Шелике, који је у детињству осам година провео у хотелу.

Велики терор у Совјетском Савезу ослабио је почетком 40-их, а потпуно је окончан Стаљиновом смрћу 1953. године. У Европи се завршио рат и политичке избеглице које су још насељавале собе хотела „Луксˮ почеле су да се враћају у своје земље.

50-их годин хотел је променио име у „Централниˮ.

Данас, док је зграда у процесу реновирања, на хиљаде људи у блаженом незнању свакодневно пролази поред овог места које крије толике мрачне тајне.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“