Леополдо Галтијери и кубански амбасадор Наваро
Упркос наизглед непремостивим идеолошким разликама, од Фолкландског рата 1982. диктаторска Аргентина је постала ближа Либији, Куби и другим државама блиским Совјетском Савезу.
Само недељу дана након покретања аргентинске операције за освајање Фолкланда, како је за Infobae писао Хуан Батиста „Тата“ Жофре (аргентински књижевник и политичар, секретар обавештајно-безбедносне агенције 1989-1999), Кастров амбасадор у Аргентини Емилио Арагоњес Наваро је 9. новембра 1982. стигао у Буенос Ајрес. Наваро је сутрадан у 13.45 сати ушао у канцеларију генерала Галтијерија. Разговор је, како тврди Баутиста Жофре, снимљен и одвијао се овако:
Наваро: Дошао сам вам кажем да ће Куба учинити онако како ви одлучите, колико далеко желите да идете, ићи ће и Куба...
Галтијери: Реците Кастру да, без обзира на разлике које међу нама постоје, можемо да разговарамо. Захваљујем вам на овој америчкој, латиноамеричкој солидарности, Латиноамериканци смо. Међу нама постоје разлике...
Наваро: Чланови смо исте породице, али других држава.
Галтијери: Међу нама постоје разлике, али све су оне дискутабилне. Ценим ваш гест. Аргентина то неће заборавити.
Наваро: Али овај гест се може претворити у чињеницу. То је оно што желим јасно да вам пренесем. Ово је врло промишљен предлог, и иза њега стоји воља да се учини оно што је потребно... Послати подморницу и потопити брод... Шта год треба...
Галтијери: Аргентина вам то неће заборавити ни сада ни након дугог низа година...
Наваро: Допада ми се што ово обвезује… Макар и само на приватном нивоу…
Јавно власништво
Које је подморнице Куба могла да понуди Аргентини?
Кубанска морнарица је од 1978. до 1983. имала шест оперативних совјетских патролних дизел-електричних подморница пројекта 641 (НАТО ознака: Фокстрот).
Класа Фокстрот, која је у службу ушла крајем 1950-их, била је по перформансима и наоружању упоредива са већином савремених подморница. Међутим, ове су подморнице биле бучније од већине западних модела.
Јавно власништво
Прва подморница коју је добила Куба била је Б-309, изграђена у бродоградилишту бр. 01299 у Лењинграду. Била је наоружана са десет торпедних цеви и 22 торпеда. Посада се састојала од 77 људи.
Јавно власништво
Остале су јединице истог модела на острво стигле из бродоградилишта у Лењинграду између 1980. и 1984.
Међутим, пажњу западних медија је привукао један други модел. The New York Times је 14. априла 1982. објавио чланак у којем је тврдио да је, према изворима у НАТО-у, на том подручју откривена присутност совјетских подморница пројекта 659 или 675 (НАТО ознака: Ехо I и II), које су биле преусмерене са својих уобичајених позиција у Индијском океану и водама јужно од Рта добре наде.
То су биле нуклеарне подморнице депласмана од 5800 тона. Њихово наоружање је било застрашујуће: 8 крстарећих ракета СС-Н-12 и 20 торпеда.
Јавно власништво
Колико је кубанска подморница могла да помогне Аргентини?
Тешко је поверовати да се пројекат 641 са кубанском посадом могао приближити британском броду као што је био HMS Invincible, с обзиром на технологију детекције и противподморничка средства, и потопити га.
Према америчким изворима, Кубанци су заједно са СССР-ом договарали напад на британску флоту и желели да га изведу тако да затим свет оптужи за напад аргентинску подморницу.
Међутим, не звучи баш убедљиво да је руководство СССР ризиковало избијањем Трећег светског рата због острва удаљених 15 хиљада километара на којима су највреднији ресурс овце...
Међутим, да се радило о модерној совјетској подморници која напада британски носач авиона? 20 600 тона метала би се претворило у хотел за октоподе, рибе и алге. Прича би била скроз другачија.