Како су изгледале венчанице Романових и како је последња руска царица изневерила вековну традицију

За девојке из царске породице од детињства се међу великим кнежевима и принчевима у Русији и иностранству тражила  „добра партијаˮ. Њихове свадбе су биле догађај од државног значаја. Сваки детаљ на церемонији био је до детаља прописан, а изглед невесте сматрао се за један од најважнијих елемента тог свечаног чина.   

Најстрожих канона морале су се придржавати невесте из првог круга породице, тј. оне које би у будућности могле да се нађу на престолу. Захтеван тест за будућу супругу није био само обред венчања, током којег се сваки невешт покрет тумачио као лош предзнак, него и венчаница, чије ношење је буквално било подвиг. 

„Свадбени дрес-кодˮ прописао је цар Николај I 1834. године при чему се односио чак и на госте церемоније. Венчанице су по конструкцији биле једнаке, али су била дозвољена одступања у погледу кроја, веза и украса у складу са модом времена и према сопственом укусу.

Венчаница је шивена од сребрног броката, а украшавана драгим камењем и везом. Уз њу су ишли дугачак шлеп и плашт од хермелина. Било је потпуно немогуће да жена сама без помоћи дворских дама обуче венчаницу.

Током венчања у цркви девојка је на глави носила ванчану круну, а осим ње и брилијантску дијадему. Такође је имала свечане минђуше и огрлицу.

У Дијамантском фонду у Москви данас се чува једина венчана дијадема Романових која је остала у Русији, са којом се некада венчала царица Марија Фјодоровна, супруга Павла I, а касније и друге девојке из царске породице.

Направљена је у облику кокошника, са огромним ружичастим брилијантом у средини. Укупно је у дијадему уграђено 175 крупних индијских брилијаната и преко 1200 ситних округлог облика. Средишњи низ украшен је крупним висећим брилијантима у облику капи.

Невеста је на венчању могла да носи породични накит или накит специјално наручен за ту прилику. Велика кнегиња Јелена Владимировна, унука цара Александра II и сестра од стрица Николаја II, удала се за грчког принца Николу носећи брилијантски кокошник израде Cartier и брилијантски украс за корсет у облику машне.

Ова венчаница је била тешка укупно 25-30 килограма и чак је и стајати у њој био тежак задатак, а камоли кретати се! Понекад би невеста клонула од умора под таквим теретом, па би је морали носити на рукама.

Према традицији све венчанице невеста из династије Романов после свадбе су дариване цркви за чињење доброчинства. Тако су поступиле све девојке осим једне: Александре Фјодоровне, последње царице, супруге Николаја II. Она је одлучила да венчаницу задржи и зато је данас можете видети на изложби у Ермитажу. Међутим, многи у њеном окружењу нису одобравали такав поступак и сматрали су да одступање од традиције породици може донети само несрећу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“