Терем - руска кућа из бајке или тамница за жене?

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram, који је удобнији и безбеднији од Facebook-a! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

У руским народним бајкама често наилазимо на „теремˮ (сродна реч са српским тремом), што је дрвена кућа налик на мали замак у којој су живеле богате и угледне породице. Он се описује као вишеспратна, раскошна кућа од дрвета богато украшена резбаријом. Сан сваког лика из бајке! Али да ли је „теремˮ био тако чаробно место за оне који су у њему живели?

Шта је то „теремˮ?

„Теремˮ у ствари није била читава кућа, него само њен горњи ниво (први и други спрат). У реалности „теремˮ је био украшен дрвеном резбаријом, терасама и кулама, док је у бајкама описиван као изузетно раскошна грађевина чак и са позлаћеним кровом (постојао је и израз „златоврхи тремˮ).

У бајкама се на уређењу ентеријера није штедело: скупи теписи, зидови и сводови осликани приказима звезда, сунца и месеца.

Да ли је „теремˮ био тамница?

У руском језику речи „теремˮ и „тюрьма” (рус. затвор), према речнику Даља, имају исто порекло: „уздигнута од земље, висока грађевинаˮ. У средњем веку богати Словени обично су имали одвојене просторије за мушкарце и жене, које су брижљиво чуване од спољашњег света (и других мушкараца). Посебно за њих су грађени такви „теремиˮ, у којима су живеле практично као у тамници. Бајке о томе како девојку из куле спасава храбри принц имале су, дакле, основ у реалности.

Судбина жена у бољарским породицама била је, према данашњим мерилима, незавидна. Само у два случаја могла је девојка да напусти родитељску кућу: ако се уда или оде у манастир. И често су девојке бирале другу могућност, посебно ако су биле из царске породице (принчева није било довољно за све, из разумљивих разлога).

У „теремˮ нису могли да улазе мушкарци старији од 12 година. У женски део куће могли су да уђу само деца, жене, газда куће и свештеник. Девојке су могле да се „шетајуˮ по балкону, да гледају на улицу са прозора и одлазе кочијама на црквену службу, али са строго покривеним прозорима. Богате жене морале су у цркви да стоје тако да им нико не види лице.

Већи део свог живота проводиле су за ручним радом: шиле су и везле мираз за себе или дарове за манастире.

Наравно, овакав живот није одговарао свима и историчарима су познати примери „меког режимаˮ. На пример, жени цара Алексеја Михајловича Наталији Наришкиној (1651-1694) било је дозвољено да у цркву иде са отвореним прозорима на кочијама и да чешће излази из куће. А за време Петра I изолација жена је коначно окончана. Он је званично укинуо одвојени живот полова и у моду увео изградњу кућа по западном моделу.

„Теремˮ у архитектури

У Русији није остало много примера старих грађевина типа „теремаˮ. Све оне су, осим тога, из каснијег периода и од камена. Међу њих спада и Теремни дворац у Кремљу, подигнут 30-их година 17. века по налогу Михаила Фјодоровича, првог цара из династије Романов. Док су обичне бољарске куће некада имале спрат или два, овде их има чак четири. Дрвени „теремиˮ принцеза нису сачувани, али на основу фотографија камених палата може се замислити како су раскошно изгледали споља и изнутра.

У московском парку Коломенско може се видети савремена копија дрвеног дворца Алексеја Михајловича из 17. века у природној величини са свим „теремимаˮ и кулама.

Крајем 19. и почетком 20. века на таласу популарности „руског стилаˮ „теремˮ се вратио у архитектуру. Међу богатим породицама, како у Русији, тако и у Европи, постаје популарно да се камене виле граде у стилу старих бољарских кућа, заједно са кулама, балконима и резбаријом.