Дуга историја односа Џоа Бајдена са Москвом

Reuters
Према једној теорији, он је Владимиру Путину чак требало да понуди неочекивану позицију.

Новоизабрани председник САД има дугу историју у политици. На списку његових подухвата су и преговори са Москвом. Бајден је притом имао посла како са Совјетским Савезом, тако и са модерном Русијом. Ово је кратка прича о односу Бајдена са земљом коју је недавно окарактерисао као „тренутно највећу претњу Сједињеним Државамаˮ.

1979

Џо Бајден је 1972. године постао амерички сенатор, а 1973. посетио СССР. Шест година касније, у августу 1979. године, поново је био у званичној поседи овој земљи. Његово одредиште био је Лењинград (данашњи Санкт Петербург), а циљ да убеди друге америчке сенаторе да подрже споразум између САД и СССР-а о смањењу стратешког наоружања.

У то доба две суперсиле су водиле сложене преговоре усред опште атмосфере хладноратовског неповерења. Бајден је, међутим, био велики поборник преговора о ограничењу стратешког наоружања између САД и СССР-а.

С обзиром на ниво неповерења између САД и СССР-а, убедити америчке „јастребовеˮ да подрже идеју преговора са својим идеолошким непријатељем био је тежак задатак којег се прихватио млади Бајден.

„1979. године млади Бајден је генерално заступао контролу наоружања, а посебно преговоре између СССР-а и САД. Циљ је углавном био да се сумњичави сенатори убеде да подрже споразум који је потписан у јуну, али је чекао ратификацију Сенатаˮ, каже професор Питер Кузник, експерт за америчку историју 20. века.

„Занимљиво је видети какву је улогу у то време одиграо млађи и очигледно прогресивнији Џо Бајден. Бајден је имао пуно вере у међународне споразуме. Желео је да дође до значајног смањења нуклеарног арсенала и конвенционалног наоружања. Покушавао је да попусти хладноратовску тензијуˮ, каже Кузник.

Током августовске посете Бајден се упознао са кључним личностима совјетског политичког естаблишмента, укључујући совјетског лидера Леонида Брежњева, премијера Алексеја Косигина и чувеног совјетског министра спољних послова Андреја Громика.

Годинама касније Бајден је посету из 1979. године споменуо у говору пред руским студентима на Московском државном универзитету 2011. године:

„Брежњев је био болеснији него што смо тада мислили. Извинио се и рано напустио састанак. Препустио је реч Косигину, премијеру Косигину, који је у уводу рекао следеће, никад то нећу заборавити, рекао је: 'Пре него што почнемо разговор, сенаторе, хајде да се сложимо око тога да ми не верујемо вама и да ви не верујете нама. А за то и једни и други имамо добре разлоге'.ˮ

Совјетска штампа објавила је кратак текст о Бајденовом путовању у СССР под називом „Увод у Лењинградˮ. Чланак у листу „Правдаˮ говорио је о Бајденовој посети Пискарјовском меморијалном гробљу у Лењинграду.

„Човечанство је захвално становницима Лењинграда на њиховом великом подвигу. Мир који су они извојевали треба да буде циљ наших животаˮ, наводе се Бајденове речи.

Бајден је поново посетио Совјетски Савез 1988. године као члан Одбора за међународне односе америчког Сената. О овој посети постоји мало материјала. Ту спада и неколико црно-белих фотографија Бајдена са совјетским министром спољних послова Андрејем Громиком.

На фотографијама се може видети широк Бајденов осмех, док Громико, познат као резервисана особа и тврд преговарач, има прилично суморан израз лица приликом руковања са сенатором.

Понуда за Путина

Са распадом Совјетског Савеза хладни рат је завршен, а Бајден је напредовао на политичкој лествици. Он је са новом независном Русијом односе градио са положаја потпредседника САД у Обаминој администрацији.

Првих година Обамина администрација је прокламовала такозвану политику „ресетовањаˮ у односима између Москве и Вашингтона са циљем да се руско-амерички односи нормализују после руско-грузијског рата у августу 2008. године. Са Бајденом као потпредседником, две земље су 2010. потписале важан споразум о смањењу стратешког наоружања.

2011. године потпредседник Бајден је посетио Москву као Обамин изасланик, где се упознао са председником Дмитријем Медведевом и Владимиром Путином, који је тада био руски премијер.

Бајден је припремио Обамину посету Русији, разговарао о будућности „ресетовањаˮ руско-америчких односа и о чланству Русије у Светској трговинској организацији, срео се са руским и америчким бизнисменима и одржао споменуто предавање на Московском државном универзитету.

Неки руски интелектуалци покушали су да наслуте шта се крије иза Бајденове званичне агенде. Познати стручњак за међународне односе и уредник часописа „Русија у глобалној политициˮ Фјодор Лукјанов је објавио чланак у којем је тврдио да је Бајденов план да Владимиру Путину понуди изненађујуће место генералног секретара НАТО-а.

Према Лукјанову, приликом посете Москви 2011. године Бајден је требало да тадашњем руском премијеру Путину понуди престижну позицију у алијанси у замену за руску војну интервенцију у Либији. Колико год да ова теорија звучи невероватно, аутор тврди да му је она била потврђена од стране два независна извора у Бриселу.

Као што знамо, Русија се противила војној интервенцији у Либији која се догодила убрзо после Бајденове посете 2011. године. Владимир Путин, који се 2012. године вратио на место председника, никада није споменуо да је добио споменуту понуду.

Од 2011. године Бајден је показивао све више сумње у намере Москве и више пута је критиковао међународну политику Владимира Путина. Недавно је током председничке дебате 2020. године изјавио да је Русија „тренутно највећа претња Сједињеним Државамаˮ.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“