Крајем 90-их година шведска Краљевска ратна морнарица овластила је професора данског универзитета Магнуса Валберга да истражи тајне подводне снимке такозваног типичног звука, који су, како се претпостављало, производиле руске подморнице у шведским територијалним водама Балтичког мора.
Професор Валберг и његове колеге су помоћу анализа и различитих експеримената доказали да те звуке нису производиле непријатељске подморнице, него су били последица флатуленције или „ветроваˮ које испуштају харинге, уобичајени становници Балтичког мора. Ова риба има обичај да се окупља у огромним јатима, а када велики број риба у таквом јату испушта гасове, то ствара приметан шум.
Због погрешног закључка о извору тајанственог звука, које је шведска морнарица оценила као шум совјетске подморнице, дошло је до тога да је 1994. године тадашњи премијер Карл Билд написао гневно писмо председнику Русије Борису Јељцину.
Треба истаћи да подводни истраживачи умеју да препознају испуштање „ветроваˮ код китова, фока, моржева, па је новитет истраживања био у томе што су научници сазнали како то звучи у случају харинги.
Занимљиво је да је врхунац испуштања гасова код харинги повезан са избацивањем канализационог отпада у Балтичко море, којим се оне хране. Пикантерија је у томе што харинге гасове пуштају посебно интензивно управо поред обала Шведске. Што значи да у Балтичко море канализациони отпад најинтензивније испуштају управо Швеђани. Али то је табу тема: иако и шведски и европски еколози за то добро знају, о томе мудро ћуте. А притом се у Шведској покварена харинга непријатног мириса (surströmming) сматра деликатесом.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
