Огромни зидни сат са звонима на Спаској кули у Кремљу добро је познат сваком Русу још од раног детињства. Уосталом када на сату на Спаској кули избије поноћ испраћа се стара и дочекује нова година.
Откривамо најважније тајне најпознатијег сата у Русији.
Сат на Спаској кули свира химну Русије у шест сати ујутру, у подне, шест сати увече и у поноћ, а Глинкину мелодију „Слава ти“ у три и девет ујутру, као и у три сата после подне и девет увече. На тај начин звона се могу чути на свака три сата. Главно звоно оглашава се на сваких сат времена. Управо његов звук за Нову годину слуша цела земља, а преносе га све телевизијске и радио станице у Русији.
У почетку је сат свирао Марш Преображенског пука из доба Петра Великог, незваничну химну руске империје „Колико је славан наш господ на Сиону“, коју је компоновао Дмитриј Бортњански.
„У Совјетском Савезу свирана су прво Интернационала и посмртни марш у част оних који су покопани крај зидина Кремља на Црвеном ргу, међутим већ после 1938, звона на Спаској кули нису емитовала никакве мелодије изузев оглашавања на сваких 15 минута“, каже звонар Московског кремља и храма Христа Спаситеља Константин Мишуровски. Тек деведесетих година донета је одлука да звона свирају и химну Русије и Глинкину мелодију „Слава ти“.
Спаска кула 1890 - 1896
непознати аутор/МАММ/МДФПрви сат на Спаској кули (тада се звала Фроловска) појавио се одмах по завршетку градње 1491. године. Сведочења о изгледу сата нису сачувана.
Други сат потиче из времена Михаила Фјодоровича, првог цара из династије Романов (1596-1645). Из Енглеске је био позван мајстор Кристофер Геловеј који је направио потпуно импресиван уређај. На том сату нису се окретале казаљке него цео бројчаник. Он је био небескоплаве боје са звездама и приказом сунца. Издужени зрак био је заправо казаљка сата. Звоњава се чула на сваких сат времена. Сат је изгорео у пожару 1701. године.
Трећи сат монтиран је 1709. године по указу Петра Великог и то је већ био савремени часовник пристигао из Холандије. Цар је увео рачунање времена по угледу на Европу. Механизам је имао 33 звона која су свирала одређене мелодије и оглашавала се на сваких сат времена. Осим тога часовник је упозоравао на пожаре у граду. И овај сат је изгорео 1737. године.
Четврти сат потиче већ из времена Јекатерине Друге и 1770. године. Био је то енглески сат који је поставио немачки часовничар мајстор Фац. Духовити часовничар на сатном механизму наштеловао је шаљиву песмицу
„Ах, ти мили Августине“ која се могла чути око годину дана док није наложено да буде уклоњена. Часовник је исправно радио неколико деценија, неоштећен озбиљније ни приликом Наполеоновог освајања Москве.
За појаву савременог сата 1852. године заслужни су часовничари данског порекла Иван и Николај Бутеноп. Они су поставили црне бројчанике на свакој страни куле, заменили старе механизме и одабрали према тоновима 35 нових звона са кремаљских кула.
За време револуције 1917. године сат је био погођен и оштећен. Обновљен је после годину дана по наређењу самог Владимира Лењина и дан-данас ради.
Механизам без звона тежак је 25 тона и састоји се од неколико хиљада делова. Висине је око три метра, а пречник зупчаника достиже метар и по. За прецизност рада одговорно је 32 килограма тешко клатно и три тега тежине између 160 и 224 килограма.
Главно звоно које се оглашава онолико пута колико је сати тешко је преко две тоне, а највеће „музичко“ звоно преко једне тоне.
Све до недавно на сату су коришћена 35 звона које је временом требало обновити. У овом тренутку раде 23 звона. Од старих остало је само једно које означава округле сате као и девет мањих који се оглашавају на четврт сата и једно холандско поручено деведесетих година, тешко преко једне тоне.
У новембру 2020. године на Спаској кули постављено је 12 нових звона која су изливена у Вороњежу специјално за овај сат. Више од годину дана мајстори су подешавали нова звона према холандском. На некима су биле довољне мање интервенције у унутрашњости, да би се смањио звук, док је неке требало чак поново изливати. У раду је учествовао и диригент Председничког оркестра Јевгениј Никитин.
Руси баштине традицију исписивања жеља у новогодишњој ноћи, на папирићу који потом спаљују и пепео бацају у чашу шампањца коју треба испити док се московски сат не огласи 12 пута најављујући долазак Нове године. Обичај потиче из совјетског времена када се на радију преносило тачно време, а нови сат почињао после последњег сигнала.
Обичај телевизијских новогодишњих обраћања совјетским грађанима потиче из седамдесетих година прошлог века, од Леонида Брежњева, после чега је у целој земљи преношена звоњава кремаљског сата. Међутим, испоставља се да Нова година, у ствари, не почиње после 12. оглашавања звона на сату, већ двадесет секунди пре првог, када чујемо мања звона.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
